Препоруке за општу популацију

Топлотни удар или хипертермија (у буквалном преводу прегревање) је стање повишене телесне температуре која настаје услед дисбаланса терморегулације нашег тела и организма, у којем наше тело производи тј. абсорбује више топлоте него што је ослобађа.

Ово стање првенствено може бити проузроковано спољним фактором, односно у случају када је температура око тела толико висока да ствара неспособност природног ослобађања тела од топлоте, већ долази до прегревања тела. Поред тога, јако често се јавља у комбинацији са дехидрацијом, поред дуже изложености високој спољној температури.

Како је топлотни удар најозбиљније стање проузроковано повишеном телесном температуром (блажи облици су температура и сунчаница) јако је важно одмах позвати хитну помоћ или посетити најближег лекара, уколико нека особа има симптоме и дође у стање хипертермије. Наиме, многи људи не знају да ово стање може довести до оштећења централног нервног система па чак и до коме, уколико се одмах не одреагује и уколико се особа која је доспела у ово стање не истретира рапидно и правилно како би се довела у стање нормалне телесне температуре и свести.

Симптоми топлотног удара

Најчешћи симптоми који се јављају код топлотног удара су следећи:

- Телесна температура преко 40,5 степени

- Јака и пулсирајућа главобоља

- Осецај мучнине, вртоглавице, нагон за повраћањем

- Изражена малаксалост и губитак свести

- Неизлучивање зноја упркос високој спољашњој температури

- Врућа и сува кожа, често црвена

- Убрзан пулс и грчење тела

- Отежано дисање и напади гушења

- Дезоријентисаност и несвестица

У већини случајева код топлотног удара се комбиновано јављају готово сви наведени симптоми, те је препознавање потенцијалне опасности лако и може се брзо реаговати.

Фактори за настанак топлотног удара

Поред јако високе спољне температуре, а као што смо већ и поменули нарочито у комбинацији са дехидрацијом организма, постоје и други индиректни фактори са настанак топлотног удара.

Једна од њих је јако напорна и дужа физичка активност, која доводи до прекомерног знојења и губљења течности, самим тим и дехидрације тела и организма.

Затим, најчешће код старијих људи, нарочито хроничних болесника који пију доста различитих лекова и физички су неактивни, постоји већи ризик и чешће доживљавају топлотни удар од оних који су здрави и покретни. Такође, старији људи често имају смањен осећај жеђи, што аутоматски доводи до сталне дехидрације.

Што се тиче већ постојећих болести и стања који повећавају ризик од настанка топлотног удара код особе могу се издвојити следећи:

- Дехидрација

- Срчана обољења

- Претерана гојазност

- Дијабетес

- Хипертиреоза

- Паркинсонова болест

Такође, особе које конзумирају дрогу (посебно амфетамине и кокаин) и одређене лекове (фенотијазини, антидепресиви, антихистаминици) изложени су већем ризику од топлотног удара, јер ове супстанце вештачки повећавају мишићну активност и смањују природну способност тела да регулише температуру.

Морамо напоменути да и прекомерна конзумација алкохола може повећати ризик од топлотног удара, јер такође онеспособљује тело да регулише температуру.

Прва помоћ код топлотног удара

Како топлотни удар особе најчешће погоди на плажи, на улици и сличним местима која су веома угрејана током високих температура, потребно је пружити адекватну помоћ погођеној особи, док хитна помоћ или лекар не стигну.

Дакле, првенствено је потребно склонити особу са сунца и било каквих других извора топлоте уколико су у близини. Најпожељније је преместити особу у климатизован простор, али уколико то није могуће, бар у природни хлад. Затим, са особе треба скинути сву непотребну одећу и обућу.

Потом следи рахлађивање особе и спуштање температуре на све могуће начине. Најчешће се стављају хладне облоге, кесе са ледом или пак замрзнуте флаше на делове тела као што су врат, леђа, пазух и препоне, јер су на тим деловима тела крвни судови најближи површини коже и могу довести до спуштања температуре читавог тела. Уколико за то постоје услови, пожељно је потопити особу у каду или корито са хладном водом.

Саветује се телефонска консултација са лекаром или медицинским особљем све док особа не буде збринута.

Мере превенције

Особама које имају виши ризик од настанка топлотног удара саветује се боравак у климатизованим и расхлађеним просторијама током периода високих температура.

Уколико су принуђени да излазе напоље, пожељно је да то буде у јутарњим часовима, или каснијим вечерњим, када температура није достигла максимум.

Такође, обавезно је увек носити флашу воде са собом и пити је чак и када не осећамо жеђ, како би се надокнадила течност изгубљена знојењем.

Веома је пожељно носити лагану и танку одећу, али и шешир, качкет, мини сунцобран и слично како би се глава заштитила од сунца и топлоте, јер прегревање у пределу главе најчешће и доводи до топлотног удара.

Додатни савети:

- Помоћу праћења боје урина можемо утврдити да ли постоји дехидрација-уколико је урин тамно жуте боје дехидрација је присутна

- Пожељно је избегавати конзумацију кофеина и алкохола јер доводе до губитка течности