Октобар се, као Међународни месец борбе против рака дојке, обележава у многим земљама широм света, како би се скренула пажња на распрострањеност ове болести и подигла свест о значају превенције, раног откривања и правовременог започињања лечења особа оболелих од карцинома дојке.

Када се открије на време, рак дојке је излечив у преко 90% случајева, јер су тада терапијске могућности веће и лечење ефикасније, чиме се подиже квалитет живота оболелих жена. Рак дојке представља водећи узрок оболевања и умирања од малигних болести широм света. Према проценама Међународне агенције за истраживање рака (енг. Интернатионал Agency фор Research он Цанцер - ИАРЦ), у свету је, од рака дојке, током 2022. године у свету регистровано је око 2.3 милиона новооболелих (просечна стопа оболевања је износила 46,8 на 100.000), и око 670.000  умрлих жена свих узраста (просечна стопа умирања је износила 12,7 на 100.000). У Европи је, у истој години, регистровано више од пола милиона новооболелих од рака дојке са знатно већом стопом оболевања (75,6 на 100.000) и више од 144.000 умрлих жена (стопа умирања износила је 14,6 на 100.000). Истраживања ове организације говоре да је 7 од 10 преверемених смрти могло бити спречено.

Данас постоје чврсти докази да су најважнији фактори ризика за настанак карцинома дојке поред женског пола, старије животно доба, генетска предиспозиција, дужина репродуктивног периода, број порођаја, године при рођењу првог детета, гојазност, пушење, егзогени естрогени, конзумација алкохола, пролиферативне болести дојке, карцином контралатералне дојке или ендометријума, изложеност зрачењу, физичка неактивност и утицај географског поднебља. Неке од ових фактора није могуће мењати, док је на друге могуће утицати. Висока учесталост оболевања од рака дојке мора се у извесној мери приписати чињеници да до данас нису откривени или до краја разјашњени сви узроци његовог настанка, што додатно наглашава да је поред мера примарне превенције од кључног значаја рано откривање рака дојке. Рак дојке се код знатног броја жена у Србији открива касно. Студије су показале да је у Србији код мање од трећине жена (28,4%) дијагностикован малигни тумор који је мањи од 2цм и локализован је на ткиву дојке.

Нажалост, студије су показале да је код скоро 50% жена његова величина била преко 2цм, са већ постојећим ближим или удаљеним метастазама, што може представљати један од разлога велике смртности жена оболелих од рака дојке у Србији. Имајући ово у виду, као једина ефикасна мера за смањење стопе умирања од ове болести је рано откривање, односно секундарна превенција.

Откривањем рака дојке у раној фази болести знатно се повећава успешност лечења. Правовременом применом одговарајуће савремене терапије и даљим континуираним третманом, могуће је значајно унапредити здравствено стање и квалитет живота оболелих жена.

Организовани скрининг рака дојке се континуирано спроводи у укупно 35 општина на територији Републике Србије у којима се мамографско снимање обавља у здравственим установама и додатно у 21 општини у којима се снимање врши покретним мамографом. На организовани скрининг рака дојке позивају се жене старости од 50 до 69 година и предвиђено је да се ради свим женама наведеног узраста на две године.

Институти и заводи за јавно здравље широм земље у сарадњи са представницима локалних самоуправа организују промотивне активности како би утицали на то да што већи број жена обави превентивни преглед у циљу раног откривања карцинома дојке.

Сарадњом са удружењима жена лечених од рака дојке може се у великој мери скренути пажња опште јавности на значај ове болести.

Република Србија

Рак дојке је најчешћи малигни тумор у оболевању и умирању код жена у Србији.

У просеку сваке године (2016–2022) у Србији се регистровала 4481 новооболела жена од ове врсте малигног тумора. Просечна стандардизована стопа инциденције износила је 68,1 на 100.000 жена свих узраста. У истом периоду, у просеку је од ове врсте рака умрло 1711 жена и просечна стандардизована стопа морталитета износила је 19,7 на 100.000.

Према последњим подацима Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут”, у Републици Србији 2022. године регистровано је 4489 новооболелих и 1646 умрлих жена од рака дојке. Стопа оболевања од рака дојке код жена у Републици Србији износила је 72,2 на 100.000, а стопа умирања 19,2 на 100.000 жена. У односу на просечну регистровану стопу оболевања од малигних тумора дојке у Републици Србији, виша стопа оболевања је регистрована у Војводини (79,5/100.000). Такође, више стопе оболевања од тумора дојке, у односу на просечну, регистроване су у дванаест округа у Републици Србији. Највише стопе су регистроване у Севернобачком (111,1/100.000) и у Севернобанатском округу (105,0/100.000).

Као и у случају оболевања, нешто виша стопа умирања од тумора дојке је регистрована у Војводини (19,25/100.000) у односу на просечну регистровану стопу у Србији. Истовремено, када говоримо о стопама умирања, у дванаест округа су регистроване више стопе од просечне забележене у Републици Србији. Највише стопе су регистроване у Севернобачком (24,4/100.000) и у Нишавском округу (23,0/100.000).

Пројекат „Прва мамографија“

Покрајински секретаријат за здравство АП Војводине финансира Пројекат „Прва мамографија“ и од јула 2019. године започето је спровођење мамографије, са покретним мамографом, првенствено у сеоским срединама у општинама са недостајућим капацитетима за спровођење мамографије на територији АПВ. Спровођење мамографије је започето са једним мамографским аутобусом, а од 2020. године са два мамографска аутобуса. Учесници у пројекту су Клинички центар Војоводине, Институт за онкологију Војводине и Институт за јавно здравље Војводине.

Од јула 2019. до 2023. године укупно је урађено 19.898 мамографија при чему је дијагноза малигног тумора дојке постављена код 159 жена (0,8%). 
У 2024. години скрининг мамографија покретним мамографом урађена је код 6.499 жена при чему је откривено 38 карцинома дојке (0,5%).

Оно што је битно напоменути да је успостављена линија скрининга и да се жене са постављеном дијагнозом упућују директно Институт за онкологију Војводине, хирургу онкологу, са циљем да од датума скрининга до започињања терапије (операција или хемотерапија) прође мање од 35 дана.