Европска недеља рака грлића матернице
Заједно против рака грлића материце
Европска недеља превенције рака грлића материце обележава се ове године од 22. до 28. јануара у циљу унапређења ставова и информисања о раку грлића материце и о начинима превенције. Основна порука је да је рак грлића материце малигна болест која се може спречити.
Рак грлића материце је препознат као озбиљан јавноздравствени изазов у Србији. У периоду од 2007. до 2021. године број оболелих жена од рака грлића материце у Србији се није битније променио и у структури оболевања од свих малигних тумора код жена налази се на четвртом месту. Упркос чињеници да свака жена старија од 15 година једанпут годишње може да обави превентивни гинеколошки преглед, у 2022. години у Србији је само 7 од 100 жена искористило ово право. У истом временском периоду број умрлих жена смањио се 18,9% односно готово за петину, што ову малигну локализацију сврстава као пету најчешћу врсту рака од које умиру жене у Србији. Разлози могу бити у информисаности жена, правовременим одласцима на преглед и чињеници да ако се рак открије на време може се применити адекватна терапија.
Светска здравствена организације као приоритет препоручује свеобухватни приступ овој болести: скрининг односно рано откривање и лечење свих форми премалигних и малигних промена, вакцинацију против хуманог папилома вируса (ХПВ) и палијативно збрињавање жена које болују од ове болести у смислу активне бриге која подразумева контролу симптома, психолошку и социјалну подршку.
„Заједно против рака грлића материце” је слоган 18. Европске недеље и изабран је у намери да подстакне на размишљање о репродуктивном здрављу и коришћењу мера примарне превенције (вакцинација против ХПВ) и секундарне превенције (рано откривање рака грлића материце).
Примарна превенција обољења изазваних хуманим папилома вирусима (ХПВ) обухвата имунизацију у циљу смањења броја оболелих од ХПВ инфекција. ХПВ вакцина спречава инфекцију најчешћим онкогеним типовима ових вируса који циркулишу у популацији. У преко (90%) случајева ХПВ вакцина спречава настанак рака грлића материце, а истраживања показују и високу ефикасност (преко 90%) у заштити од добијања гениталних брадавица, као и других карцинома (карцином усне дупље и ждрела и карцином завршног дела дебелог црева).
Република Србија се убраја међу 140 земаља света у којима је уведена вакцинација против ХПВ. Препоручена вакцинација у Србији спроводи се од јуна 2022. године о трошку државе, у домовима здравља за популацију деце оба пола, узраста од навршених 9 до навршених 19 година (пре првих сексуалних односа). То је имунизација коју препоручује изабрани лекар у дому здравља, најчешће педијатар. Од јуна 2022. године до данас вакцинисано је 31.309 деце, од чега 77% девојчица.
Секундарна превенција је рано откривање рака грлића материце коришћењем једноставног и неинвазивног Папаниколау теста (ПАП тест), а ради утврђивања премалигних или малигних промена у ћелијама грлића материце. Организовани скрининг подразумева гинеколошки преглед на сваке три године по позиву лекара за жене узраста од 25. до 64. године применом ПАП теста.
Поред ПАП теста, у раном откривању рака грлића материце може се користити ХПВ тест којим се утврђује да ли постоји ХПВ вирус, применом осетљиве ПЦР технике. Уколико се тестом утврди присуство ХПВ вируса, може се урадити генотипизација којом се открива генотип вируса. Ове врсте тестова у нашој земљи се раде код жена на упут изабраног гинеколога.
На основу процењених стопа оболевања и умирања од рака грлића материце, Европског информационог система (ЕЦИС), Србија се и даље налази у групи земаља са високим стопама оболевања и умирања у Европи. Према подацима Регистра за рак Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут”, у просеку се у Србији сваке године региструје 1100 новооболелих жена, а живот изгуби 447 жена. Последњи подаци говоре да се карцином грлића чешће јавља у узрасту од 35. године, али највише узрасно-специфичне стопе оболевања су од 55. до 59. године. У случају умирања регистроване стопе морталитета пропорционално расту почев од 45. године и највише су од 65 до 69 и више година.
Рак грлића материце и даље представља јавноздравствени проблем како на глобалном нивоу тако и у региону Источне Европе и централне Азије којем припада наша земља. Зато УНФПА континуирано од 2014 године пружа подршку земљама у региону да ојачају програме превенције и контроле ове болести. У току 2021 године, Регионална канцеларија УНФПА је покренула Регионалну алијансу за превенцију рака грлиц́а материце у региону Источне Европе и централне Азије, као - платформу за размену искуства и знања, и - координациони механизам за унапређење сарадње и стручног приступа у три кључне области превенције.
Популациони фонд Уједињених нација у Србији, у сарадњи са партнерима, Институтом за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“, Министарством здравља, професионалним удружењима, експертима, као и организацијама цивилног друштва промовише стални дијалног измедју кључних актера и подржава програме и механизме који доприносе томе да се унапреди разумевање значаја превенције ове озбиљне болести, која најчешће погађа жене између 35 и 45 година.
Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут”, Kанцеларија за скриниг рака у сарадњи са Kомитетом за међународну сарадњу студената медицине Србије обележиће Европску недељу превенције рака грлића материце организовањем различитих едукативно-промотивних активности у домовима ученика средњих школа.
У знак подршке током Европске недеље превенције рака грлића материце, а са циљем подизања свести о превентивним прегледима, тиркизно-зеленом бојом која је заштитни знак кампање биће осветљен Авалски торањ.
https://www.batut.org.rs