Антибиотици су лекови који спречавају раст бактерија и примењују се у лечењу бактеријских инфекција. Антибиотицима се лече болести изазване бактеријама и они немају никакво дејство против вирусних инфекција и због тога их не треба користити у случају грипа, као ни код лечења обољења изазваних гљивицама. Да би лечење антибиотиком било корисно, прво треба поставити тачну дијагнозу. Кад год је то могуће, добро је лабораторијски идентификовати узрочника из биолошког узорка (крви, мокраће, бриса грла или носа…), тестирати осетљивост узрочника на поједине антибиотике (антибиограм) и затим циљано лечити инфекцију. Антибиотици могу спасити живот, али је њихова неадекватна употреба довела до повећања броја микроорганизма који су отпорни, односно резистентни на антибиотике. Резистенција значи да је бактерија развила начин да се одбрани од дејства лека – постала је резистентна - и да тај лек на њу више нема дејство. Када бактерије постану отпорне, лечење болесника биће дуже, а може бити и неуспешно и завршити се лоше по болесника. За спречавање развоја резистенције посебно је важно приликом употребе антибиотика придржавати се дозе, дозног интервала и дужине лечења. Савети за примену антибиотика Лечење антибиотиком траје најмање 5 до 7 дана (у случају запаљења плућа дуже). Антибиотици делују неколико сати или неколико дана, што зависи од јачине инфекције. Терапија се не сме прекидати након првог побољшања јер је могуће да се бактеријска инфекција врати. Антибиотици се морају узимати сваког дана у одређеним временским размацима. Антибиотике треба пити само са водом или чајем. Антибиотике не узимајте с млечним производима, јер се тако смањује њихово деловање. Млечни производи можете конзумирати, али само између узимања антибиотика. Обнављајте цревну флору коју антибиотик оштећује употребом пробиотских препарата. Важно је напоменути да су поједини антибиотици фотосензитивни. То значи да њихово узимање и излагање сунцу може довести до алергијских промена на кожи. Антибиотске сирупе не чувајте за следећи пут, већ ако је потребно јавите се свом изабраном лекару Никада не узимајте антибиотике без рецепта – у Србији је на жалост дозвољено куповати антибиотике без лекарског рецепта што омогућава да се сами лечимо и пијемо лекове без консултовања са лекаром Када су антибиотици штетни за организам? Антибиотици могу бити штетни за организам ако сами себи оређујете терапију и дужину лечења. Може се десити да отпорније бактерије преживе и постају имуне на лек. Антибиотици могу испољавати неке облике токсичности. На пример аминогликозни антибиотици могу довести до оштећења бубрега и слуха. Такође, антибиотици могу штетно деловати на јетру, органе за варење и бубреге. Најчешће болести које су проузроковане бактеријама и где има смисла употребити антибиотик су: јаке упале синуса неке ушне инфекције стрептококни фарингитис – бактеријска упала грла (разликује се од вирусне и потребно је да лекар на основу симптома и анализа направи ту разлику и одлучи о терапији) уринарне инфекције многе кожне инфекције и инфекције рана
Најчешће вирусне инфекције код којих антибиотици НЕМАЈУ оправдање су:
обичне прехладе највећи број ушних инфекција инфлуенца (грип) кашаљ у највећем броју случајева највећи број упала грла бронхитис (најчешће) стомачни грип (вирусни гастроентеритис) У случајевима вирусних инфекција које су озбиљније или дуже трају, некада лекар може одлучити да примени и антибиотик како би третирао бактеријску инфекцију која је почела да се развија на терену ослабљеног организма али то је процена коју мора и може учинити само лекар а никако нестручно лице.
|