ПОЈАМ, ДЕФИНИЦИЈА И ОПИС ПАЛИЈАТИВНОГ ЗБРИЊАВАЊА

            Палијативно збрињавање је приступ којм се побољшава квалитет живота пацијената и њихових породица који се суочавају са проблемом повезаним  са болешћу која угрожава живот, тако што спречава и ублажава патњу уз помоћ ране идентификације и беспрекорне процене и терапије бола  и других проблема,физичких,психосоцијалних и духовних.
  

 Палијативно збрињавање има за циљ да:

-афирмише живот и посматра умирање као нормалан процес
-обезбеди ублажавање бола и других симптома који изазивају патњу
-обједини психосоцијалне и духовне аспекте палијативног збрињавања
-понуди потпорни систем којим ће се помоћи  да пацијенти живе што је могуће активније све до смрти
-понуди потпорни систем којим ће се помоћи породици да се бори током трајања болести пацијента и у периоду туговања након губитка
 
           У примере болести опасних по живот код одраслих пацијената спадају:
                      * Малигне болести
                      * Кардиоваскуларне и респираторне болести
                      * Мултипла склероза, болест моторног неурона и слични поремећаји.

           Службе палијативног збрињавања  темеље се  на низу заједничких вредности и принципа у које спадају уважавање пацијентове независности и достојанства, потреба за индивидуалним планирањем и одлучивањем и холистички приступ.Палијативно збрињавање се спроводи на  свим нивоима здравствене заштите.
 
                      Основне карактеристике становништва у Републици Србији су одржавање тренда ниског наталитета и старење становништва, уз повећање општих стопа смртности/стопа смртности порасла је са 8,2 у 1986.години на 13,9 умрлих особа на 1.000 становника у 2006.години.Према процени за 2006.годину, становништво старије од 65 година чини 17,4 % укупне популације у Републици Србији.У Републици Србији 37,5% од укупног броја домаћинстава имају лица старија од 65 година.Очекивано трајање живота за 2002.године за мушкарце је износило 70,1 а за жене 75,1 годину.
                     Демографски трендови предвиђају и даљи пораст заступљености старих,као и продужење очекиване дужине живота што ће довести и до значајног увећања заступљености старијих лица који имају 80 и више година.Старењем популације, повећава се и заступљеност старих, хронично оболелих и функционално зависних лица.Све то нам говори да број лица који ће имати потребу за услугама службе за кућно лечење и палијативно збринавање.
                     На примарном нивоу здравствене заштите-на нивоу Дома здравља Др Ђорђе Бастић-палијативно збрињавање вршиће се  у склопу рада изабраног лекара, хитне, теренске и поливалентне службе.

                    Палијативно збрињавање не треба да буде препуштено само здравственим службама већ треба да буде брига целе заједнице.У оквиру активности и ангажовања целокупне заједнице у области палијативног збрињавања неопходно је успостављање међуресорне сарадње, укључивање органа јединица локалне самоуправе, образовних и социјалних установа, као и ангажовање удружења ,верских заједница, невладиних и међународних организација.