Изабрани лекар
Законом о здравственом осигурању дефинисано је право на избор лекара у Дому здравља на подручју матичне филијале или на подручју пребивалишта, односно боравишта. Лекар се бира из области опште медицине, педијатрије, гинекологије или стоматологије. Сви пунолетни грађани имају право на избор доктора медицине, или специјалисту опште медицине, односно, специјалисту медицине рада. Деца млађа од 18 година имају право на изабраног доктора специјалисте педијатрије. Особе женског пола старије од 15 године живота могу изабрати и доктора специјалисту гинекологије. Особе млађе од 18 или старије од 65 година могу изабрати и доктора стоматологије. Дужности изабраног лекара: - организује и спроводи мере на очувању и унапређењу осигураниковог здравља; - обавља прегледе и дијагностику која је неопходна; - одређује начин и врсту лечења, прати ток лечења и усклађује мишљење и предлоге за наставак лечења; - упућује осигуранике на амбулантно-специјалистичке прегледе или на стационарно лечење; - одређује врсту и дужину кућног лечења и прати његово спровођење; - прописује лекове и медицинска средства, као и одређене врсте медицинско-техничких помагала; - води прописану медицинску документацију о здравственом стању и лечењу осигураника; - даје оцену о здравственом стању и упућује на оцену радне способности, односно инвалидности; - утврђује дужину привремене спречености за рад због болести или повреде, до 30 дана спречености за рад и предлаже првостепеној лекарској комисији продужење - - привремене спречености за рад; - утврђује потребу пратиоца за време путовања; - утврђује потребу одсуствовања са посла ради неге члана уже породице; - даје налаз и мишљење о осигураниковом здравственом стању на основу кога се издаје потврда о коришћењу здравствене заштите у иностранству; - одређује употребу и врсту превозног средства за превоз болесника, с обзиром на здравствено стање; - врши друге послове у вези са остваривањем права из здравственог осигурања. Поред наведених послова изабрани лекар гинеколог одређује старост трудноће, ради остваривања права на одсуствовање са рада због трудноће и порођаја. Изабрани лекар педијатар даје мишљење о здравственом стању детета ради остваривања права на одсуствовање са рада због посебне неге детета. Изабрани лекар утврђује привремену спреченост за рад осигураника по прописима о запошљавању. ЗБОГ ЧЕГА ЈЕ ВАЖНО ИЗАБРАТИ ЛЕКАРА? Изабрани лекар брине о свим сегментима здравља пацијената. Увек је у току са њиховим здравственим стањем и увек има довољно времена за пацијента. Код изабраног лекара прегледи се заказују телефоном и на тај начин избегава чекање. Изабрани лекар је упознат са претходним здравственим стањем и факторима ризика по здравље пацијента, са његовим начином живота, добрим и лошим навикама. Предочава му до којих болести лоше навике могу да доведу, а уколико евентуално постоји неко обољење, континуирано прати развој болести и лечи је. Изабрани лекар има могућност да позива пацијенте и заказује редовне годишње и превентивне прегледе. Редовни прегледи важни су због раног откривања премалигних и малигних промена, лечења хормонских проблема, контроле рађања и правовременог планирања породице...Сада заједнички, лекар и пацијент могу спречити, а не више само лечити неку болест. ИЗБОР ЛЕКАРА Лекар се бира у неком од Домова здравља на подручју матичне филијале здравственог осигурања, а, у случају када пребивалиште није на подручју матичне филијале која је осигуранику издала здравствену књижицу, он има право да изабере лекара у месту свог пребивалишта. Лица која привремено бораве ван места свог пребивалишта (ученици и студенти, лица смештена у установе социјалне заштите, деца у хранитељским породицама) лекара бирају у месту привременог боравка и он је њихов лекар док ту бораве. Лекар се бира на период од једне календарске године ( од дана избора до 31.12. текуће године), са списка лекара, који мора бити истакнут у сваком Дому здравља. Једном датој изјави о избору лекара, продужава се важност аутоматски сваке календарске године, све док осигураник не да изјаву о промени изабраног лекара. Ако је осигураников изабрани лекар привремено одсутан, због коришћења годишњег одмора, боловања, службеног пута и др., дом здравља је у обавези да обезбеди лекара који привремено замењује његовог изабраног лекара. Осигураници имају право да промене изабраног лекара по истеку календарске године, без навођења разлога промене. Особе незадовоље својим изабраним, или лекаром који им је додељен као замена, могу захтевати промену изабраног лекара и пре истека календарске године, али у изјави морају да наведу разлог промене. |
Национални програми и стратегије
Национални програми 2013
Програми остали
Стратегије
|
Палијативно збрињавање
ПОЈАМ, ДЕФИНИЦИЈА И ОПИС ПАЛИЈАТИВНОГ ЗБРИЊАВАЊА Палијативно збрињавање је приступ којм се побољшава квалитет живота пацијената и њихових породица који се суочавају са проблемом повезаним са болешћу која угрожава живот, тако што спречава и ублажава патњу уз помоћ ране идентификације и беспрекорне процене и терапије бола и других проблема,физичких,психосоцијалних и духовних. Палијативно збрињавање има за циљ да:
|
Хитна помоћ 194 - када звати
Позивом на број 194 (021/735-718) или 063/548-463 становници општине Србобран добијају неопходну ХИТНУ ПОМОЋ. Бројеви су доступни 24h дневно. Веома је важно да зовете ХИТНУ ПОМОЋ само у стварно хитним случајевима. Један лажан позив или позив који није хитан спречава екипу ХИТНЕ ПОМОЋИ да дође тамо где је људски живот угрожен,а то можете бити ВИ или неко ВАМА драг! Код случајева који нису хитни или тражите савет-обратите се свом изабраном лекару. Упутство за позивање броја 194: Kада вам се јави лекар треба са њим да разговарате смирено и разговетно. Питаће вас: -у чему је проблем -где се налазите -број телефона и остале ваше податке -коме је потребна помоћ -да ли је место где се налазите безбедно -питаће вас о стању унесрећене особе -да ли је свесна -да ли дише Пратите инструкције лекара и будите поред болесника до доласка екипе ХИТНЕ ПОМОЋИ не прекидајте везу док вам лекар не каже. Хвала на сарадњи! Ако пратите наведена упутства, омогућили сте екипи ХИТНЕ ПОМОЋИ да стигне врло брзо до оболеле или повређене особе. -на тај начин сте помогли у спасавању нечијег живота -при разговору останите смирени -допустите да вас лекар води кроз разговор. -будите стрпљиви. -пратите упутства лекара-понекад ће вам лекар дати упутства како да се понашате, шта да урадите док не стигне екипа ХИТНЕ ПОМОЋИ. -потребно је да знате адресу на којој се налазите и броја телефона са којег зовете. -неопростива грешка је назвати ХИТНУ ПОМОЋ и рећи само да некоме није добро и прекинути везу. На тај начин нисте ништа помогли,чак шта више могли сте и УГРОЗИТИ нечији живот. |
Кампање
“Ко ти може помоћи да избегнеш рак? ТИ!”Министарство здравља Републике Србије покренуло је кампању спровођења Националног програма организованог скрининга за три најчешћа карцинома: дојке, грлића материце и дебелог црева, под слоганом “Ко ти може помоћи да избегнеш рак? ТИ!” На овај начин, здравствени систем Србије се уврститио у трећину земаља Европе у којима је на националном нивоу покренут програм за скрининг на рак. Циљ програма је увођење и унапређење организованих скрининга за рано откривање рака дојке, грлића материце и колоректалног карцинома на целој територији Србије. На овај начин ће се омогућити рано откривање промена које могу да доведу до канцера или сам канцер, а крајњи циљ је смањење обољевања и умирања од рака. Скринингом ће бити обухваћене здраве особе које немају симптоме болести рака, а које ће бити позване преко својих домова здравља, да се одазову позиву изабраног лекара за скрининг рака дебелог црева, грлића материце и дојке. За успех ових програма најважнија је мотивација и мобилизација људи да се одазову позиву и створе навику редовних прегледа, јер је само тако могуће рано откривање и излечење. Не можеш да знаш док се не тестираш Министарство здравља Републике Србије у сарадњи са Институтом за јавно здравље Србије, а кроз Пројекат који се финансира из донације Глобалног фонда, покреће кампању „ХИВ - Не можеш да знаш док се не тестираш“ којом жели да скрене пажњу јавности на значај превенције и раног откривања ХИВ инфекције. Више информација о кампањи можете видети на www.hivpodrska.org.rs.
Национални програм хигијене руку у здравственим установамаКампања хигијене руку у здравственим установама прерасла је у национални програм Министарства здравља и републичке стручне комисије за надзор над болничким инфекцијама под називом
„Чисте руке – безбедне руке”. Тиме је Србија постала члан Светске алијансе за безбедност пацијената Светске здравствене организације. Основни циљ овог програма је смањење инфекција повезаних са здравственим интервенцијама (болничких инфекција) применом ове најједноставније мере превенције. Основних 5 момената када сво здравствено особље треба да обави хигијену руку су: пре додира пацијента, пре антисептичних процедура, након контакта са телесним телностима и излучевинама, након контакта са пацијентом и након контакта са предметима из пацијентове околине. Хигијена руку се обавља водом и течним сапуном када су руке видљиво прљаве или контаминиране крвљу или телесним течностима , а средством на бази алкохола које се наноси на суве руке у свим другим случајевима. Алијанса за безбедност пацијената Светске здравствене организације прогасила је 5. мај Светским даном хигијене руку у здравственим установама који се одвија под слоганом „Сачувајте животе – оперите своје руке”. НАЦИОНАЛНИ ПРОГРАМ ''СРБИЈА ПРОТИВ РАКА''
У Србији сваке године од рака оболи 32.000 особа. Са 20.000 особа које умру од последица ове болести годишње, рак представља други по учесталости узрок смрти становника Србије, после болести срца и крвних судова.
Међутим, у великом броју случајева, малигне болести су излечиве уколико се открију на време. Управо због тога, Министарство здравља Републике Србије и Републички завод за здравствено осигурање покренули су Националну кампању „Србија против рака“ у складу са Националним програмом усвојеним од стране Владе Републике Србије.
Циљ кампање је смањење броја новооболелих и броја умрлих од малигних обољења, што се може постићи уколико се код грађана развије свест о значају превентивних прегледа.
Због тога, што пре посетите свог изабраног лекара који ће Вас упутити на даље прегледе!
Редован преглед је најбоља заштита. Кажи то свима које волиш!Најчешће малигне болести код жена у Србији су рак дојке, рак дебелог црева и рак грлића материце. Сваке године око 4.000 жена у Србији оболи од рака дојке, 1.500 од рака дебелог црева и 1.400 од рака грлића материце. Код мушкараца, најчешће малигне болести су рак плућа и рак дебелог црева. Сваке године у Србији 3.900 мушкараца оболи од рака плућа а 2.200 од рака дебелог црева.
Најбољи начин борбе против рака плућа су превенција пушења и избегавање излагања дуванском диму. За превенцију рака дојке, рака грлића материце и рака дебелог црева најзначајнији су редовни прегледи.
У циљу раног откривања рака грлића материце у наредном периоду биће спроведен организовани скрининг на целој територији Србије. Скрининг програмом биће обухваћене жене старости од 25 до 69 година |
Фактори ризика за здравње
ФАКТОРИ РИЗИКА ЗА
- Пушење и излагање дуванском диму:
- Неправилна исхрана:
- Недовољна физичка активност:
- Неправилан ритам рада и одмора:
- Прекомерна конзумација алкохола:
- Злоупотреба психоактивних супстанци (ПАС):
- Друге болести зависности: коцка, видео и компјутерске игрице, игре на срећу, oдређени садржаји на интернету и др.
* 1јединица алкохола ≡ 1 чашица (0,3dl) жестоког пића или 1dlвина или 0,3lпива - Ризично понашање у саобраћају:
- Друге врсте деструктивног понашања према себи и другима:
- Неодговорно репродуктивно понашање:
- Неправилно коришћење здравствене службе:
- Фактори ризика повезани са социјалним функционисањем:
- Недовољна орална хигијена:
- Недовољна лична хигијена:
2. Биолошки фактори ризика за здравље се деле на непроменљиве и променљиве:
2.1 Непроменљиви биолошки фактори ризика за здравље: - пол, - старост, - наслеђе и - стечени трајни инвалидитет.
2.2 Променљиви биолошки фактори ризика за здравље:
2.2.1 Најчешћи лични променљиви биолошки фактори ризика за здравље:
- прекомерна телесна маса и гојазност, - хипертензија, - хипергликемија (шећерна болест), - хиперхолестеролемија, - метаболички синдром „X” и др.
2.2.2 Најчешћи променљиви биолошки фактори ризика за здравље у животној средини:
- Ризици повезани са местом становања и радним местом:
- Социо-економски фактори:
|
Психоактивна супсатанце
1.1 ТЕРМИНОЛОШКА ОДРЕђЕЊА ПОЈМОВА Велики број различитих начина дефинисања појмова везаних за проблематику злоупотребе психоактивних супстанци, као и много различитих терминолошких одређења истих појава намеће обавезу да се наведу и објасне кључне речи. Основни циљ је избегавање несугласица приликом тумачења, а посредни да се нагласи потреба усклађивања свих термина и класификација везаних за ову тематику у стручној литератури. ДРОГА - Свака супстанца која унесена у организам може да модификује једну или више функција (Светска здравствена организација,1969) - Природно или синтетичко средство које делује на нервни систем и доводи до психолошких промена. Дуготрајним узимањем изазивају болести зависности. Нека средства су у слободној продаји, попут алкохола , дувана и појединих лекова. (Педагошки лексикон) ПСИХОАКТИВНЕ СУПСТАНЦЕ - Супстанце које мењају расположење, мишљење или понашање. (Гацић, 1994) - Супстанце или смеше супстанци које делују на нервни систем и изазивају промене у понашању. (Букелић,1988) НАРКОМАНИЈА - У ужем смислу обухвата само неке “јаке” дроге (опијум, хероин,кокаин, ЛСД и др.) и неке “лаке” (марихуана, хашиш), а у ширем смислу означава и неке социјабилне дроге као што су у европској цивилизацији алкохол, дуван, кафа и сл. (Педагошка енциклопедија) ПСИХИЧКА ЗАВИСНОСТ (ХАБИТУАЦИЈА) - Развија се код употребе свих врста дрога. Дрога постаје саставни део механизма емоционалне и социјалне адаптације. Код синдрома психичке зависности постоји опсесивна склоност ка узимању дрога. (Букелић,1988) ФИЗИЧКА ЗАВИСНОСТ (АДИКЦИЈА) - Не развија се код злоупотребе свих дрога. то је специјални стадијум адаптације на дрогу кад она постаје саставни део метаболизма ћелија и подразумева и психолошку зависност. (Букелић,1988) НАРКОМАН - Особа са знацима зависности од дрога ЗЛОУПОТРЕБА ПСИХОАКТИВНИХ СУПСТАНЦИ - Социо-културно неприхваћено коришћење психоактивних супстанци које може изазвати штетне или непредвидиве последице по друство. АПСТИНЕНЦИЈАЛНИ СИНДРОМ - Мноштво психичких и физичких промена које настају као знак престанка дејства дроге код адикта. М.Антонијевић предлаже поделу према тежини зависности од дроге и последицама до којих услед злоупотребе може доћи: 1.ЛАКЕ ДРОГЕ - теин - кофеин - никотин - етри -медикаменти 2.ТЕШКЕ ДРОГЕ - опијати - канабоиди - кокаин - алкохол Букелић дроге дели на: ПСИХОДЕЛИКЕ (изазивају повисену свесност)
- дроге андреналинског састава ( пејотл, кхат, амфетамини) - тетрахидроканабиоли (ТХЦ) ДЕЛИРИЈАНТЕ Новије поделе недозвољених дрога (Енкарта,1996; Петровић,1993): • ОПИЈАТИ (хероин,морфин, метадон) • ДЕПРЕСОРИ (барбитурати) • СТИМУЛАНСИ (амфетамини,кокаин) • ХАЛУЦИНОГЕНИ (ЛСД, ПЦП, МДМА) • КАНАБОИДИ (марихуана, хасИс) • ИНХАЛАНТИ (ацетон, лепкови, бензин…) Ова подела је најподеснија за практичну употребу јер се последњих година најчешће користи у стручној литератури. Ову групу чине дроге добијене прерадом опијума. Опијум је сасушени млечни сок који лучи зарезана кора чауре белог мака. Вековима је коришћен као средство за ублажавање болова и уживање (још су га Сумери назвали “биљка среће”). У 19. веку из опијума су издвојени алкалоиди морфин и кодеин који су у медицини коришћени као аналгетици и средства против кашља. Морфин је главни састојак опијума и представља најефикасније средство за ублажавање бола. На илегалном тржишту може се наћи у облику таблета, кристала, или течности за ињекционо убризгавање. Због својства да лако ствара толеранцију и јаку адикцију медицинска употреба је под строгом контролом. Хероин је препарат синтетизован из морфина (1883) да би га заменио као безопасна варијанта аналгетика и лека против кашља. Међутим, убрзо је установљено да ствара јаку зависност и повучен је из употребе. Због својих својстава, последица које изазива као и распрострањености, хероин спада у најтеже дроге и представља велику опасност за друштво. Метадон је синтетички опијат који се користи у терапији опијатских зависника да би спречио појаву драстичних апстиненцијалних синдрома. Опијати су сврстани у групу најопаснијих психоактивних супстанци . Ове дроге веома лако изазивају јаку зависност а адикт је најчешће принуђен да се ода криминалу да би дошао до новца за дрогу. Најважнији представници ове групе су барбитурати. У медицинску употребу су ушли почетком века као средства за смирење и успављивање. Данас је у употреби велики број лекова из ове групе који се могу злоупотребити. У случају злоупотребе, толеранција и адикција се јављају веома брзо. Изузетно је опасна употреба у комбинацији са алкохолом. Приликом употребе веома лако може доћи до предозирања и тровања. Покушај апстиненције код адикта изазива драстичан и специфичан апстиненцијални синдром (привидно побољшање, а потом све јаче и теже симптоме који највећи интензитет достижу тек након седам до осам дана; потом може доћи до епилептичних напада, а понекад и до делиријум тременса). 1.5 СТИМУЛАНСИ Најраспрострањенији стимуланси на свету су никотин и кофеин. Умерена употреба ових средстава проузрокује блажи облик интоксикације. Постоје и јачи стимуланси чија је употреба незаконита а дејство врло опасно. у ову групу спадају кокаин и амфетаминске дроге. Кокаин је најјачи стимуланс природног порекла. Добија се прерадом лишћа коке, биљке која успева у Јужној америци. Чисти кокаин је први пут изолован 1880.год. и примењен у медицини као анестезионо средство приликом операција носа и грла због својства да сужава крвне судове. На илегалном тржишту се јавља у облику белог праха, а најчешће се уноси преко служокоже носа (ушмркавањем). Делује као веома јак стимуланс и ствара зависност. Амфетамини су у медицинску употребу уведени тридесетих година као лекови против прехладе, повишене температуре, па и као средства за мршављење. Данас су у употреби у терапији нарколепсије и хиперкинетичког синдрома код деце. Приликом злоупотребе амфетамини подстичу активност организма до крајњих граница издржљивости, притом редукујући осећај глади и умора. Покушаји апстиненције стварају јаке последице које адикта приморавају да настави са употребом све до колапса. 1.6 ХАЛУЦИНОГЕНИ Медицинска употреба халуциногена је врло ретка, и своди се на терапију болесника на самрти, ментално оболелих особа и алкохоличара. Њихово дејство се манифестује као деформисано опажање нормалних појава праћено халуцинацијама. Најважнији представници ове групе су ЛСД, ПЦП и МДМА (екстази) ЛСД је синтетичка дрога произведена 1938 год. Изазива снажне халуцинације а дужа употреба узрокује појаву тешких последица. Толеранција се јавља брзо али не долази до адикције (Букелић,1988). ПЦП је анестетик и седатив са применом искључиво у ветерини. Производи се веома лако па је последњих година веома распрострањен. Под дејством ПЦП, корисник има осећај несавладивости и огромне снаге, губи осећај бола, а нису ретки симптоми врло слични шизофренији и параноји. Крајњи резултат је најчешће деструктивно и агресивно понашање. Ствара адикцију. МДМА(екстази) је дрога у облику таблета или пилула, синтетички створена и замишљена као средство за смањење апетита, али је веома брзо уочено да ствара зависност и повучена је из употребе. У последње време ова дрога је веома популарна међу адолесцентима у свету али и код нас, (користи се као додатни стимуланс на тзв. рејв забавама). Изазива хиперсензибилност и халуцинације. Због хемијског састава често је у литератури сврстана у групу стимуланса. Канабоиди су психоактивне супстанце добијене од биљке Канабис сатива (индијска конопља). Психоактивна средства поседује активни састојак лишћа и цвета ове биљке – тетрахидроканабиол (ТХЦ). Марихуана је дрога која се добија сушењем листа и цвета индијске конопље. Користи се пушењем лабаво смотане цигаре (“џоинт”). Мале дозе обично стварају немир и појачан осећај угодности а често и стање релаксираности. Чести симптоми су и промене сензорне перцепције и јак осећај глади. Јаке дозе могу проузроковати психотичне визије па и акутно тровање и токсичне психозе. Марихуана је најраспрострањенија илегална дрога у свету. Хашиш је смола која се одваја са цветова и плодова канабиса. Хашиш садржи седам пута више ТХЦ-а него марихуана. Канабоиди не проузрокују стварање адикције, али је доказано да редовна употреба доводи до психичке зависности. 1.8 ИНХАЛАНТИ Ову групу чине супстанце које обично не сврставамо у дроге (лепак, ацетон, бензин за упаљаче, аеросоли). Наркотичко дејство се постиже удисањем испарења. Најчешће их употребљавају адолесценти, а у многим замљама трећег света широко су распрострањене међу децом. Ефекти, који су тренутни, трају до 45 минута. Дејство се манифестује кроз веселост, расположеност,замагљен вид, отежан говор, поремећај равнотеже, а понекад и халуцинације. Као последица употребе већих доза може се јавити губитак свести или чак смрт. Иако не изазивају адикцију инхаланти у великом обиму оштећују мождано ткиво, срце, јетру и бубреге. Дуготрајна употреба резултује трајним оштећењима. Социјабилне дроге су психоактивне супстанце чија је производња, пласман, и употреба делимично или потпуно дозвољени у друштву. Најраспрострањеније социјабилне дроге у западној цивилизацији су дуван, алкохол и кафа. Алкохолна пића су у употреби већ хиљадама година. У почетку алкохол је третиран као лековито средство и храна. Активни састојак алкохолних пића је етил-алкохол (етилен). Алкохол има директно токсичко и седативно дејство на организам већ у оквиру дозвољене друштвене потрошње, а посебно је штетан за децу и адолесценте. Алкохолизам је болест зависности. Утврђено је да настаје као последица комбинације широког спектра физиолошких, психолошких, социјалних и генетских фактора. Болест се развија годинама, а завршну фазу карактерише јака психофизичка зависност и мноштво здравствених тегоба. Алкохол снажно оштећује организам, а степен оштећења директно зависи од дужине корисничког стажа, интензитета употребе и индивидуалне отпорности организма. Ефекти употребе су кумулативни и укључују обољења дигестивног тракта и централног нервног система. Велике штете се јављају на социјалном плану, а посебно у породици алкохоличара. Стручњаци истичу превенцију као једини сигуран лек у превенцији алкохолизма. Дуван је биљка чији се осушени листови пуше у облику цигарета, цигара или у лулама. Дуван су у Европу из Америке донели шпански морепловци. Интоксинацију и психоактивне ефекте изазива никотин (један од мноштва штетних састојака дувана. До половине 20. века пушење дувана је сматрано безопасним начином да се смањи напетост, али је клинички утврђено да оно значајно повећава ризик од појаве многих болести, слаби организам, развија толеранцију и ствара адикцију.Болести које настају као последица пушења дувана представљају најчешћи узрок умирања у свету. Последњих година долази до пооштравања законских прописа који ограничавају употребу дувана. Кафа је напитак који се прави од семена истоимене биљке. Активни састојак кафе је кофеин. Кафа делује на организам као стимуланс, смањује знаке умора и повећава пажњу. Мање количине кофеина надражују нервни систем, док веће иритирају мишиће, изазивају грчење срчаног мишића и снизавају притисак. Веће количине кафе (преко пет шољица дневно) изазивају хронично тровање - кофеинизам. Дуготрајна употреба кафе изазива благу зависност а апстиненција изазива блаже нервне и психичке сметње. |
Стомачни грип
Норовируси – најчешћи узрочници стомачног грипа
|