Лајмска болест


Узрочник лајмске болести - спирохета борелиа бургдорфери се преноси једино убодом зараженог крпеља, који је безболан и најчешће се не осети. После убода, крпељ остаје чврсто припијен својом рилицом (усни апарат) за кожу више дана, док се не насиса крви. За то време, може да дође до заражавања убодене особе, уколико су се у крпељу налазиле борелије.

УПУТСТВО за одстрањивање крпеља из коже убодене особе

Спречавање инфекције  Важно је да се крпељ што раније извади из коже, у току првих 24 часа после убода.

Ако је у кожи остала рилица крпеља и њу треба одстранити због могућности настанка секундарне инфекције. 
Пре одстрањивања крпеља  Не треба стављати никаква хемијска средства – етер, алкохол, бензин и др. 
Одстрањивање крпеља из коже  Може се обавити у свакој здравственој установи (амбуланти, дому здравља, одељењу за кожне болести и др.)

Обавити хватањем рилице пинцетом што ближе кожи, без притиска на трбух крпеља, гњечења или кидања. Место убода, после одстрањивања крпеља, дезинфиковати. 
Надзор над особама које су имале убод крпеља  Спроводи се у трајању 3 месеца. Контролне прегледе обављати једном месечно - ординирајући лекар или у Саветовалишту за лајмску болест. 
Препознавање и откривање лајмске болести 

Почетак ране фазе лајмске болести карактерише појава црвенила на кожи - еритема мигранс на месту убода крпеља, уз могућу појаву општих симптома и знакова инфекције.

У овој фази обавезно предузети лечење.
Нејасни симптоми и знаци после убода крпеља , упутити пацијента у Саветовалиште за лајмску болест. 
Критеријуми за постављање дијагнозе

  Епидемиолошки податак о убоду крпеља и/или боравак у ендемском подручју (зелене површине са зараженим крпељима), клиничка слика и микробиолошки налаз
Лабораторијска дијагностика  Серолошки тестови ( ИФА, ЕЛИСА, Wестерн блот) за доказивање антитела на борелију бургдорфери у крви, ликвору и синовијалној течности су само помоћна дијагностичка метода. 
Крајњу идентификацију урадити у Референтној установи – Градски завод за јавно здравље, Саветовалиште за лајмску болест.


Како да се заштитимо

ЛАЈМСКА БОЛЕСТ је бактеријска системска зараза која напада цео организам, а посебно кожу, нервни систем, зглобове и срце.

Лајмска болест је откривена 1975. године у граду Лyме, дрзава Конектикат, САД, а данас се открива на свим подруцјима где се налазе крпељи заражени узрочником ове болести. У насој земљи први пут је препозната на подручју Београда 1987. године.

УЗРОЧНИК лајмске болести је бактерија - спирохета борелиа бургдорфери.

КРПЕЉ Иxодес рицинус заразен борелијом бургдорфери, при убоду преноси ову спирохету. Нису сви крпељи заражени узрочником лајмске болести (у Београду око 30%).

Карактеристике обољења

Када крпељ заражен борелиом бургдорфери убоде цовека, први знаци болести се јављају после првог дана или до месец дана. На месту убода крпеља јавља се макула (бубуљица) и прстенасто црвенило (еритема мигранс), које се шири. То је сигуран знак почетне фазе болести (I стадијум).

Истовремено се може јавити и повишена телесна температура, главобоља, болови у мишићима и зглобовима. Локалне лимфне жлезде могу такође да буду увечане и болне. Ако се у почетној фази болести не приступи лечењу после 6 до 8 недеља и више, може доћи до запаљења можданих опни или нерава, зглобова, срчаног мишића и других органа (II стадијум).

Уколико се не поЧне са лечењем лајмске болести у II стадијуму, после десет месеци или више година, може да додђ до трајног оштечења здравља, инвалидности и смањења радне способности (III стадијум).

Шта треба знати о крпељу?

Крпељ се налази у природи,на зеленим површинама дворишта, паркова, ливада и шума. Крпељ је паразит који се храни сисањем крви цовека и животиње и на тај начин преноси узрочника лајмске болести.

Убод крпеља је безболан.

Крпељ после убода може да остане чврсто припојен за кожу више дана, док се не насиса крви.

Крпељ је у току године активан од раног пролеца до касне јесени, нарочито у јуну.

Како се заштитити од крпеља?

Заштита људи који бораве на зеленим површинама може се остварити кошењем траве и уређењем терена. Крпељ се може уочити личним прегледом коже и одеће у току и после боравка на зеленим површинама.

Ако је дошло до убода, одстрањивање крпеља из коже треба да се уради без чупања, гњечења и кидања.

Пре вађења крпеља не треба стављати никаква хемијска средства (етар, алкохол, бензин, уља и др).

Крпеља треба одстранити пинцетом, хватањем рилице (усни апарат) што близе кожи, а после одстрањивања место убода дезинфиковати. Уколико сами успешно не одстраните крпеља, или рилица остане у кожи, обавезно се обратите лекару.

Место убода крпеља мора да се посматра до месец дана. Појава црвенила (еритема мигранс) доказ је заразе узроцником лајмске болести и мора да се лечи.

1. Обавезно прегледати тело и одећу након боравка у природи.

2. Сви крпељи нису заражени узрочником лајмске болести.

3. Заражена особа не преноси инфекцију на здраву.

4.Лајмска болест се лечи уколико се открије на време!

img 20160427 143909

Јавне набавке

Огласи

Календар

No event in the calendar
пон уто сре чет пет суб нед
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15
16
17
18
19
20
21
22
23
24
25
26
27
28
29
30