Клостридија

Clostridium diffisile – Питања и одговори

Шта је Clostridium diffisile (К. диффисиле)?

K. диффисиле је бактерија која може бити узрочник благих до тешких пролива и поремећаја рада црева.
Када антибиотик наруши нормалну цревну флору и корисне бактерије у цревима, ствара се погодан амбијент за раст К. Диффисиле. Тада К. Диффисиле продукује токсине који изазивају поремећај у цревима и долази до пролива.
Неке особе, без обзира што је К. Диффисиле присутан у цревима, немају никакве симптоме.


Како се људи заразе бактеријом Клостридиум диффисиле?

Бактерија и њене споре се налазе у фецесу. Људи се могу заразити уносећи бактерију у уста прљавим рукама. Руке се загађују додиривањем површина које су контаминиране фецесом.
У здравственим установама, инфекцију могу пренети и здравствени радници уколико правилно не спроводе поступке хигијене руку.
За здраве људе, К. диффисиле не представља ризик по здравље.
представља ризик по здравље код особа старије животне доби, особа са тежим основним обољењем или оних које су на антибиотској терапији.


Како употреба антибиотика може довести до развоја Клостридиум диффисиле?

Употреба антибиотика повећава могућност за развој инфекције К. диффисиле.
Антибиотици мењају бројност корисних бактерија у танком и дебелом цреву. Када се смањи број корисних бактерија, К. диффисиле добија прилику да напредује и производи токсине. Токсини оштећују слузницу црева и настаје основни симптом болести, а то је пролив. Присуство К. Диффисиле у болничкој средини где је велики број пацијената на антибиотској терапији, доводи до учесталијих болничких инфекција и епидемија.
Учесталост инфекција изазваних К. Диффисиле може се смањити контролисаном применом антибиотика и строгим поштовањем санитарно-хигијенских и контактних мера превенције.


Симптоми инфекције узроковане Цлостридиум диффициле?

Основни симптоми инфекције су водене дијареје, температура, губитак апетита, мучнина и бол у трбуху.


Шта се може предузети да се спречи преношење Клостридиум диффисиле?

Као и у случају других заразних болести, основна и најефикаснија мера је темељна и редовна хигијена руку водом и сапуном. Алкохолни препарати за хигијену руку нису ефикасни јер не уништавају споре ове бактерије.
Особе на болничком лечењу и посетиоци морају прати руке редовно, а запослени у здравственим установама поред редовне хигијене руку, приликом неге пацијента са инфекцијом и приликом додиривања површина у његовом окружењу, морају носити рукавице за једнократну употребу.
Антибиотике користити само по препоруци лекара.
Уколико особа има доказану инфекцију К. Диффисиле, антибиотике прописане од стране лекара за сузбијање инфекције, узимати онолико дуго колико је лекар препоручио.


У којим случајевима Клостридиум диффисиле може довести до смртног исхода?

У одређеним случајевима К. диффисиле инфекција може имати смртни исход: уколико узрокује компликације у виду псеудомембранозног колитиса, перфорације црева или сепсе.


Како се лечи Клостридиум диффисиле инфекција?

Уколико је у питању блажи облик инфекције, посебно лечење није потребно. У озбиљнијим случајевима неопходна је терапија антибиотицима, а некада је неопходна и хируршка интервенција.
У сваком од ових случајева, неопходно је консултовати лекара.


Који фактори доводе особу у ризик за настанак Клостридиум диффисиле инфекције?

Највећем ризику су изложене особе које су хоспитализоване, јер је у већини случајева ова инфекција болничког порекла. У болничким установама инфекција се преноси непоштовањем превентивних и контролних мера.
Особе у ризику су оне старије животне доби, особе са неком основном болешћу или особе које су на антибиотској, цитостатској терапији или узимају одређене лекове за терапију чира на желуцу.


Које мере се предузимају на националном нивоу у циљу спречавања настанка и смањења броја болничких инфекција узрокованих Клостридиум диффисиле?

У циљу спречавања настанка и смањења учесталости инфекција узрокованих К. Диффисиле, као и других болничких инфекција, спроводи се континуирани надзор над инфекцијама које се доводе у везу са пружањем здравствених услуга.
Континуирано се спроводи едукација запослених у здравственим установама о значају, учесталости и начинима превенције и контроле болничких инфекција.
Континуирано се сачињавају протоколи и упутства за значајније локализације и узрочнике болничких инфекција.
Све здравствене установе имају формиране Комисије за надзор над болничким инфекцијама, а на челу Комисије је директор здравствене установе.
Спровођење поштовања и примене мера за превенцију и контролу болничких инфекција, контролишу инспекцијске службе Министарства здравља.
Спровођењем циљаних студија прикупљају се подаци о учесталости болничких инфекција у нашој земљи и ти подаци нам пружају могућност поређења података са другим земљама сличног економског статуса, као и са економски развијенијим земљама у Европи и свету.

IMG 20190607 132804

Јавне набавке

Огласи

Календар

No event in the calendar
пон уто сре чет пет суб нед
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15
16
17
18
19
20
21
22
23
24
25
26
27
28
29
30
31