Хепатитиц А,Б,Ц
Хепатитис А Хепатитис А (епидемични хепатитис, заразна жутица) је акутна упална болест јетре узрокована малим РНК вирусом који се преноси фекално-оралним путем. Реч је о прилично заразној болести која се може јавити спорадично или може бити епидемијских појава, посебно у условима погоршања санитарних прилика, након поплава и других природних катастрофа.[1] Распрострањеност Пут преноса. У преношењу вируса хепатитиса А основну улогу има феко-орални пут преноса (болест „прљавих руку“). Контактни пут преноса условљен је присутношћу свеже фекалне контаминације на јагодицама прстију, па је тако пренос знатно олакшан код оних особа који не перу руке сапуном. Деца су најподложнија овој зарази, мада је болест обично блажег облика и краће траје. Појава вируса зависи од санитарног стања околине,хигијенских навика и величине група у блиском контакту (нпр. вртићи, школе, породице и сл.). За разлику од земаља нижег хигијенског стандарда, хепатитис А се у развијеним земљама, побољшањем социоекономских услова живота јавља у каснијој животној доби.[1] Болест се може пренети и загађеном водом. Тада се хепатитис обично јавља у облику масовних епидемија експлозивног карактера, а захваћене су све старосне доби. Хепатитис А вирус може се ширити и загађеним храном. Обично се ради о намирницама које не пролазе термичку обраду или је она недовољна (нпр. сирове или недовољно термички обрађенешкољке које потичу из контаминиране воде), односно, загађење настаје након додатних манипулација (стога је важно контролирати особе које раде са храном). Мало је доказа о постојању ризика преноса ХАВ хетеросексуалним контактом, док је код хомосексуалних мушкараца учесталост анти-ХАВ висока. Парентерални пренос ХАВ путем крви је могућ, али изузетно ретко. Човек је једини резервоар вируса хепатитиса А (оболели може да зарази друге особе у фази инкубације и у акутној фази болести).[1] Заражене особе могу да пренесу вирус на друге људе две недеље пре него што се код њих појаве симптоми, па до недељу дана после појаве жутице (све заједно око три недеље).[2] Клиничка слика. Инкубација тј. време које прође од уласка вируса у организам до појаве првих симптома болести, траје 2 до 4 недеље. Симптоми болести су: температура, болови у мишићима изглобовима, мучнина и повраћање, а понекад и пролив. Када температура падне, кожа и беоњаче постају жуте, урин таман, а столица светлија. То је знак да је јетра повећана. Након 1 до 2 недеље симптоми болести нестају, али потпуни опоравак траје дуже (4 до 6 недеља).[1] Болест обично пролази спонтано и никад не прелази у хронични облик. Ипак, ХАВ може да узрокује пролонгирану колестазу (застој жучи) праћену повишеним нивоом алкалне фосфатазе и укупног билирубина што може потрајати неколико месеци или, што је још ређе, попримити хронични релапсирајући ток (ово се сматра као последица некомплетног нестајања ХАВ). Описано стање обично се реши, најкасније, за годину дана. ХАВ може бити и окидач за облик аутоимуног хепатитиса који се погрешно сматра „хроничним“ хепатитисом. Мали је број пацијената код којих се болест нагло појави, а тешки, тзв. фулминантни облик може да оштети јетру. Уочено је то да се фулминантни хепатитис А, иако редак, са све већом учесталошћу јавља код интравенских овисника.[1] Знакови болести зависе о стању оболелог, али и о животној доби у којој се инфекција јавила. У дечијем узрасту, нарочито у првим годинама живота, болест је блага и често пролази непримећено. Међутим, инфекција у каснијој доби може попримити тежи облик болести.[1] Лабораторијске претраге. Лабораторијски налази показују повишене вредности јетрених ензима (АСТ, АЛТ), што је знак оштећења јетрених ћелија, али и повишени билирубин. Током акутне инфекције имуни систем оболелог ствара антитела ИгМ анти-ХАВ који се у крви задржавају наредних 6 до 12 месеци од појаве првих симптома болести. Присуство ИгГ анти-ХАВ у серуму је показатељ прележаности хепатитиса А или имунитета стеченог вакцинисањем против хепатитиса А. Вирус се може изоловати из столице оболелог, али се не ради рутински.[1] Лечење. Лечење је симптоматско и састоји се у снижавању телесне температуре (уз антипиретике), одржавању електролитске равнотеже, мировању и дијетној исхрани. У случају тежег облика болести, особа се смешта у јединицу интензивног лечења. Болест пролази спонтано, а прелаз у хронични облик болести није забележен.[1] Превенција. Основна превенција хепатитиса А иста је као и код других цревних обољења, тј. стварање услова за редовно спровођење мера личне хигијене и хигијене околине (прање руку, правилно одлагање отпадних материја, осигурање здравствено исправне воде и хране).[1] Болест се може спречити и вакцинисањем које се препоручује: путницима у ендемска подручја, медицинском особљу, особљу и штићеницима у центрима целодневне неге, особама које учествују у процесу производње хране, особама које раде у комуналним подузећима (на пословима одвоза ђубрета и пословима везаним за канализацију), особама с неким хроничним болестима јетре. Такође, вакцинисање против хепатитиса А препоручује се и хомосексуалцима, те интравенским овисницима. Особама које живе у домаћинству с оболелима као и особама које су у сексуалном контакту са зараженим, препоручује се вакцинисање од хепатитиса А - постекспозицијска профилакса две недеље од изложености зарази. Вакцинисање се састоји од 2 дозе инактивисане вакцине, с тим да друга доза следи 6 до 12 месеци након прве дозе. Данас постоји и комбиновано вакцинисање које штити од хепатитиса А и Б. Даје се у три дозе (друга доза месец дана након прве, а трећа доза пет месеци од друге). Тако стечена заштита је дуготрајна.[1] Хепатитис Б Хепатитис Б Хепатитис Б Хепатитис Б је узрокован једном од врста вируса Хепатитиса, којих има пуно, а процене су да је више од 3% светске популације заражено бар једном од врста, већина без свесног знања о томе. Вирус може бити миран у организму деценијама, без икаквих видљивих физичких симптома. Хепатитис спада у полне инфекције, иако се често ставља у категорију полне болести (полно преносиве болести), с обзиром да се често преноси полним односом. Преношење хепатитиса Б Вагинални сексуални однос, као и анални сексуални однос су доказани начини за преношење овог вируса. Постоје сумње да се хепатитис Б може пренети и путем оралног секса, али за сада не постоје поуздани докази. Теоретски, ризик постоји. Такође, ова болест се може пренети путем оро-сексуалног односа, тј. путем надраживања партнеровог ануса језиком. Оваква врста сексуалне стимулације је чешћа код хомосексуалних парова.
Симптоми обично почињу 6 недеља до 6 месеци након изложености вирусу (у просеку 2 месеца). Дужина болести варира; Већина људи се опорави кроз три недеље. Код одраслих, рани симптоми (симптоми акутног хепатитиса) су: лоше здравље (осећате се лоше, али не довољно да бисте могли да тврдите да сте болесни)
За опоравак и чишћење организма од акутне форме Хепатитиса Б је пре свега потребно много одмарања и много унете течности. Уколико имате хронични хепатитис Б, ваш доктор ће вам такође преписати одговарајућу терапију. Уз мало среће, комбиновани напори медицине против хепатитиса Б ће уродити плодом, чишћењем организма од вируса или пак великим успоравањем деловања вируса у вашем организму. Вакцина против хепатитиса Б Хепатитис Ц Статистике
Коришћење истих игала (у ризичну групу спадају корисници опојних дрога, особе које су примале трансфузију крви пре 1994. године, особе на континуираној дијализи, особе са тетоважом и другим видовима улепшавања тела) Хепатитис Ц Симптоми Смањени апетит исцрпљеност
Тест крви је једноставан и најпоузданији метод за утврдјивање да ли имате Хепатитис. Ако су резултати теста на Хепатитис позитивни, ваш доктор ће идентификовати да ли је у питању вирус Ц хепатитиса или вирус Б, и прописати вам одговарајућу терапију. Понекад је потребна биопсија јетре како би се установило колико је опасан степен болести. Као што смо рекли, хепатитис Ц се ретко открива у првих 6 месеци (акутна фаза), а уколико се ипак открије, лечење хепатитиса Ц се обично не покушава у првих 6 месеци, већ се остави организму да покуша да се сам избори са вирусом. Једино уколико се ради о вирусу генотипа 1, студије показују да су терапија акутног хепатитиса даје одличне резултате. Уколико имате хронични хепатитис Ц, ваш доктор ће вам преписати одговарајућу терапију. У лечењу хепатитиса Ц прилично се успешно показује лек Пегазис. |