Психоактивна супсатанце

1.1     ТЕРМИНОЛОШКА ОДРЕђЕЊА ПОЈМОВА

Велики број различитих начина дефинисања појмова везаних за проблематику злоупотребе психоактивних супстанци, као и много различитих терминолошких одређења истих појава намеће  обавезу да се наведу и објасне кључне речи. Основни циљ је избегавање несугласица приликом тумачења, а посредни да се нагласи потреба усклађивања свих термина и класификација везаних за ову тематику у стручној литератури.

          ДРОГА - Свака супстанца која унесена у организам може да модификује једну или више функција (Светска здравствена организација,1969)

- Природно или синтетичко средство које делује на нервни систем и доводи до психолошких промена. Дуготрајним узимањем изазивају болести зависности. Нека средства су у слободној продаји, попут алкохола , дувана и појединих лекова. (Педагошки лексикон)

ПСИХОАКТИВНЕ СУПСТАНЦЕ - Супстанце које мењају расположење, мишљење или понашање. (Гацић, 1994)

- Супстанце или смеше супстанци које делују на нервни систем и изазивају промене у понашању. (Букелић,1988)

НАРКОМАНИЈА - У ужем смислу обухвата само неке “јаке” дроге (опијум, хероин,кокаин, ЛСД и др.) и неке “лаке” (марихуана, хашиш), а у ширем смислу означава и неке социјабилне дроге као што су у европској цивилизацији алкохол, дуван, кафа и сл. (Педагошка енциклопедија)

ПСИХИЧКА ЗАВИСНОСТ (ХАБИТУАЦИЈА) - Развија се код употребе свих врста дрога. Дрога постаје саставни део механизма емоционалне и социјалне адаптације. Код синдрома психичке зависности постоји опсесивна склоност ка узимању дрога. (Букелић,1988)

          ФИЗИЧКА ЗАВИСНОСТ (АДИКЦИЈА) - Не развија се код злоупотребе свих дрога. то је специјални стадијум адаптације на дрогу кад она постаје саставни део метаболизма ћелија и подразумева и психолошку зависност. (Букелић,1988)

          НАРКОМАН - Особа са знацима зависности од дрога

         ЗЛОУПОТРЕБА ПСИХОАКТИВНИХ СУПСТАНЦИ - Социо-културно неприхваћено коришћење психоактивних супстанци које може изазвати штетне или непредвидиве последице по друство.

          АПСТИНЕНЦИЈАЛНИ СИНДРОМ - Мноштво психичких и физичких промена које настају као знак престанка дејства дроге код адикта.

         
   
  1.2     НАЈЧЕШЋЕ КЛАСИФИКАЦИЈЕ ПСИХОАКТИВНИХ СУПСТАНЦИ
 

              М.Антонијевић предлаже поделу према тежини зависности од дроге и последицама до којих услед злоупотребе може доћи:

1.ЛАКЕ ДРОГЕ

- теин

- кофеин

- никотин

- етри

-медикаменти

2.ТЕШКЕ ДРОГЕ

- опијати

- канабоиди

- кокаин

- алкохол

 
 

Букелић дроге дели на:     

ПСИХОДЕЛИКЕ (изазивају повисену свесност)


- дроге индол састава ( ЛСД,ДМТ…)

- дроге андреналинског састава ( пејотл, кхат, амфетамини)

- тетрахидроканабиоли (ТХЦ)

ДЕЛИРИЈАНТЕ
 

  Новије поделе недозвољених дрога (Енкарта,1996; Петровић,1993):

•         ОПИЈАТИ (хероин,морфин, метадон)

•         ДЕПРЕСОРИ (барбитурати)

•         СТИМУЛАНСИ (амфетамини,кокаин)

•         ХАЛУЦИНОГЕНИ (ЛСД, ПЦП, МДМА)

•         КАНАБОИДИ (марихуана, хасИс)

•         ИНХАЛАНТИ (ацетон, лепкови, бензин…)

              Ова подела је најподеснија за практичну употребу јер се последњих година најчешће користи у стручној литератури.
   
  1.3     ОПИЈАТИ
 

              Ову групу чине дроге добијене прерадом опијума. Опијум је сасушени млечни сок који лучи зарезана кора чауре белог мака. Вековима је коришћен као средство за ублажавање болова и уживање (још су га Сумери назвали “биљка среће”). У 19. веку из опијума су издвојени алкалоиди морфин и кодеин који су у медицини коришћени као аналгетици и средства против кашља.

              Морфин је главни састојак опијума и представља најефикасније средство за ублажавање бола. На илегалном тржишту може се наћи у облику таблета, кристала, или течности за ињекционо убризгавање. Због својства да лако ствара толеранцију и јаку адикцију медицинска употреба је под строгом контролом.

              Хероин је препарат синтетизован из морфина (1883) да би га заменио као безопасна варијанта аналгетика и лека против кашља. Међутим, убрзо је установљено да ствара јаку зависност и повучен је из употребе. Због својих својстава, последица које изазива као и распрострањености, хероин спада у најтеже дроге и представља велику опасност за друштво.

          Метадон је синтетички опијат који се користи у терапији опијатских зависника да би спречио појаву драстичних апстиненцијалних синдрома.

              Опијати су сврстани у групу најопаснијих психоактивних супстанци . Ове дроге веома лако изазивају јаку зависност а адикт је најчешће принуђен да се ода криминалу да би дошао до новца за дрогу.
   
  1.4     СЕДАТИВИ
 

              Најважнији представници ове групе су барбитурати. У медицинску употребу су ушли почетком века као средства за смирење и успављивање. Данас је у употреби велики број лекова из ове групе који се могу злоупотребити.

              У случају злоупотребе, толеранција и адикција се јављају веома брзо. Изузетно је опасна употреба у комбинацији са алкохолом. Приликом употребе веома лако може доћи до предозирања и тровања. Покушај апстиненције код адикта изазива драстичан и специфичан апстиненцијални синдром (привидно побољшање, а потом све јаче и теже симптоме који највећи интензитет достижу тек након седам до осам дана; потом може доћи до епилептичних напада, а понекад и до делиријум тременса).

1.5     СТИМУЛАНСИ

              Најраспрострањенији стимуланси на свету су никотин и кофеин. Умерена употреба ових средстава проузрокује блажи облик интоксикације. Постоје и јачи стимуланси чија је употреба незаконита а дејство врло опасно. у ову групу спадају кокаин и амфетаминске дроге.

              Кокаин је најјачи стимуланс природног порекла. Добија се прерадом лишћа коке, биљке која успева у Јужној америци. Чисти кокаин је први пут изолован 1880.год. и примењен у медицини као анестезионо средство приликом операција носа и грла због својства да сужава крвне судове. На илегалном тржишту се јавља у облику белог праха, а најчешће се уноси преко служокоже носа (ушмркавањем). Делује као веома јак стимуланс и ствара зависност.

Амфетамини су у медицинску употребу уведени тридесетих година као лекови против прехладе, повишене температуре, па и као средства за мршављење. Данас су у употреби у терапији нарколепсије и хиперкинетичког синдрома код деце. Приликом злоупотребе амфетамини подстичу активност организма до крајњих граница издржљивости, притом редукујући осећај глади и умора. Покушаји апстиненције стварају јаке последице које адикта приморавају да настави са употребом све до колапса.

1.6     ХАЛУЦИНОГЕНИ

              Медицинска употреба халуциногена је врло ретка, и своди се на терапију болесника на самрти, ментално оболелих особа и алкохоличара. Њихово дејство се манифестује као деформисано опажање нормалних појава праћено халуцинацијама. Најважнији представници ове групе су ЛСД, ПЦП и МДМА (екстази)

          ЛСД је синтетичка дрога произведена 1938 год. Изазива снажне халуцинације а дужа употреба узрокује појаву тешких последица. Толеранција се јавља брзо али не долази до адикције (Букелић,1988).

          ПЦП је анестетик и седатив са применом искључиво у ветерини. Производи се веома лако па је последњих година веома распрострањен. Под дејством ПЦП, корисник има осећај несавладивости и огромне снаге, губи осећај бола, а нису ретки симптоми врло слични шизофренији и параноји. Крајњи резултат је најчешће деструктивно и агресивно понашање. Ствара адикцију.

          МДМА(екстази) је дрога у облику таблета или пилула, синтетички створена и замишљена као средство за смањење апетита, али је веома брзо уочено да ствара зависност и повучена је из употребе. У последње време ова дрога је веома популарна међу адолесцентима у свету али и код нас, (користи се као додатни стимуланс на тзв. рејв забавама). Изазива хиперсензибилност и халуцинације. Због хемијског састава често је у литератури сврстана у групу стимуланса.
   
  1.7     КАНАБОИДИ
 

              Канабоиди су психоактивне супстанце добијене од биљке Канабис сатива (индијска конопља). Психоактивна средства поседује активни састојак лишћа и цвета ове биљке – тетрахидроканабиол (ТХЦ).

              Марихуана је дрога која се добија сушењем листа и цвета индијске конопље. Користи се пушењем лабаво смотане цигаре (“џоинт”). Мале дозе обично стварају немир и појачан осећај угодности а често и стање релаксираности. Чести симптоми су и промене сензорне перцепције и јак осећај глади. Јаке дозе могу проузроковати психотичне визије па и акутно тровање и токсичне психозе. Марихуана је најраспрострањенија илегална дрога у свету.

              Хашиш је смола која се одваја са цветова и плодова канабиса. Хашиш садржи седам пута више ТХЦ-а него марихуана.

              Канабоиди не проузрокују стварање адикције, али је доказано да редовна употреба доводи до психичке зависности.

1.8     ИНХАЛАНТИ

              Ову групу чине супстанце које обично не сврставамо у дроге (лепак, ацетон, бензин за упаљаче, аеросоли). Наркотичко дејство се постиже удисањем испарења. Најчешће их употребљавају адолесценти, а у многим замљама трећег света широко су распрострањене међу децом. Ефекти, који су тренутни, трају до 45 минута. Дејство се манифестује кроз веселост, расположеност,замагљен вид, отежан говор, поремећај равнотеже, а понекад и халуцинације. Као последица употребе већих доза може се јавити губитак свести или чак смрт. Иако не изазивају адикцију инхаланти у великом обиму оштећују мождано ткиво, срце, јетру и бубреге. Дуготрајна употреба резултује трајним оштећењима.
   
  1.9.  СОЦИЈАБИЛНЕ ДРОГЕ

              Социјабилне дроге су психоактивне супстанце чија је производња, пласман, и употреба делимично или потпуно дозвољени у друштву. Најраспрострањеније социјабилне дроге у западној цивилизацији су дуван, алкохол и кафа.

          Алкохолна пића су у употреби већ хиљадама година. У почетку алкохол је третиран као лековито средство и храна. Активни састојак алкохолних пића је етил-алкохол (етилен). Алкохол има директно токсичко и седативно дејство на организам већ у оквиру дозвољене друштвене потрошње, а посебно је штетан за децу и адолесценте.

               Алкохолизам је болест зависности. Утврђено је да настаје као последица комбинације широког спектра физиолошких, психолошких, социјалних и генетских фактора. Болест се развија годинама, а завршну фазу карактерише јака психофизичка зависност и мноштво здравствених тегоба.

              Алкохол снажно оштећује организам, а степен оштећења директно зависи од дужине корисничког стажа, интензитета употребе и индивидуалне отпорности организма. Ефекти употребе су кумулативни и укључују обољења дигестивног тракта и централног нервног система. Велике штете се јављају на социјалном плану, а посебно у породици алкохоличара. Стручњаци истичу превенцију као једини сигуран лек у превенцији алкохолизма.

          Дуван је биљка чији се осушени листови пуше у облику цигарета, цигара или у лулама. Дуван су у Европу из Америке донели шпански морепловци. Интоксинацију и психоактивне ефекте изазива никотин (један од мноштва штетних састојака дувана. До половине 20. века пушење дувана је сматрано безопасним начином да се смањи напетост, али је клинички утврђено да оно значајно повећава ризик од појаве многих болести, слаби организам, развија толеранцију и ствара адикцију.Болести које настају као последица пушења дувана представљају најчешћи узрок умирања у свету. Последњих година долази до пооштравања законских прописа који ограничавају употребу дувана.

          Кафа је напитак који се прави од семена истоимене биљке. Активни састојак кафе је кофеин. Кафа делује на организам као стимуланс, смањује знаке умора и повећава пажњу. Мање количине кофеина надражују нервни систем, док веће иритирају мишиће, изазивају грчење срчаног мишића и снизавају притисак. Веће количине кафе (преко пет шољица дневно) изазивају хронично тровање - кофеинизам. Дуготрајна употреба кафе изазива благу зависност а апстиненција изазива блаже нервне и психичке сметње.

img 20160427 143909

Јавне набавке

Огласи

Календар

No event in the calendar
пон уто сре чет пет суб нед
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15
16
17
18
19
20
21
22
23
24
25
26
27
28