Кретањем до здравља

Људи који редовно вежбају штите своје здравље од око 20 физичких и психичких болести, укључујући неке врсте рака и деменцију и успоравају старење организма. Физичка активност је један од најважнијих корака у побољшању здравља.


Анализе Британских истраживача показују да редовна умерена до интензивна физичка активност смањује ризик од срчаних болести и исхемијског и хеморагијског можданог удара (шлога). Повећање физичке активности такође може да смањи ризик од неких врста рака, остеопорозе, дијабетеса, депресије, гојазности и хипертензије. Пацијенти који су већ оболели од рака, такође, могу имати користи од физичке активности, јер је она повезана са мањим ризиком од смрти и бољим опоравком после болести, истичу лекари.


Пешачење или вожња бицикла најмање пола сата дневно смањује ризик од малигних тумора, а сат времена такве физичке активности смањује ризик за 16%. Најјасније је уочена веза између физичке активности и заштите од рака дебелог црева. Мушкарци који су активнији на послу и не седе за писаћим столом знатно ређе обољевају од рака простате. За старије особе физичка активност је важна у борби против деменције и менталних поремећаја.


Људима је у принципу познато да је физичка активност корисна за здравље. Међутим, мање је познато колика је то физичка активност. Стручњаци истичу да особе старости између 18 и 65 година треба да проведу 150 минута недељно у умереној физичкој активности (аеробне вежбе), као што је 30 минута брзог хода пет дана недељно.

Интензивније вежбање, као што је 20 минута трчања дозвољено је три пута недељно. Вежбе јачег интензитета су осим трчања, жустри плес, тенис и сквош. Гојазне особе, старије, особе са повредама или болестима зглобова и кичме ове вежбе могу да раде само уз дозволу лекара. Интензивнији тренинг је неопходан одраслим особама да одрже правилан рад главних мишићних група тела. Старијим особама физиолози препоручују вежбе које помажу одржање равнотеже и гипкост покрета.


Аеробне вежбе су свака физичка активност која доводи до убрзања срчаног рада (убрзања пулса), дисања и активирања мишића, а траје дуже од 15 минута. То не мора бити само трчање или брзо ходање, користан је и живљи плес, пливање, играње тениса и вожња бицикла. Мање интересантно, али ефикасно је прање прозора, окопавање баште, прање аутомобила, спремање куће (ако је жустро)...


Да би штитило од болести вежбање треба да убрза пулс на 50 до 70% од максималног. Максимални се израчунава када се од 220 одузме број година. Максималан пулс за особу од 60 година је 160. Израчунато је овако: 220 - 60 = 160. Половина од тога тј. 50% је 80, док 70% износи 112. Значи да пулс за особу од шездесет година треба да буде бржи од 80 откуцаја у минути, али спорији од 112. Неутрениране особе треба да почну са мање интензивним вежбама, које сасвим мало убрзавају пулс.