Хепатитис и зараза

 Светски дан хепатитиса обележава се широм света 28. јула. Према подацима Светске здравствене организације вирусни хепатитиси Б и Ц погађају 325 милиона људи широм света узрокујући 1,4 милиона смртних случајева годишње. То је друга заразна болест по учесталости након туберкулозе, а 9 пута више људи је заражено хепатитисом него ХИВ-ом.
Хепатитис је могуће спречити, лечити, а у случају хепатитиса Ц и излечити. Међутим преко 80% људи који живе са хепатитисом нема могућност превенције, тестирања и лечења. У нашој земљи се од 2006. године спроводи обавезна имунизација против вирусног хепатитиса Б деце у првој години живота и невакцинисане деце у 12.години живота.

Подсећамо да се хепатитис Б и Ц не може добити социјалним контактом са оболелим, дакле руковањем, нити ако радите или се дружите са таквом особом. Оба вируса се преносе контактом са зараженом крвљу, односно, ако употребљавате коришћене игле и шприцеве, имате незаштићен сексуални однос, као и током порођаја са мајке на дете.
Хепатитис Б је веома раширен у целом свету. Преноси се путем крви и крвних продуката,сексуалним путем и путем са мајке на дете . Отуда је обавезно тестирање свих добровољних даваоца крви, пацијената који се припремају за различите хируршке интервенције, жена код припрема за порођај и интравенских уживаоца дрога.

Испољавање симптома од ризичног контакта до појаве саме болести је 45-180 дана. Може имати неколико фаза испољавања симптома и бити акутни и хронични тј имати блаже симптоме или теже које се на крају развијају у цирозу јетре. Лабораторијски се доказује из крви антигена (ХБс Аг) и више врста антитела (анти-ХБс, укупни анти-ХБц, анти ХБц ИгМ и анти ХБе). Осим овим путем данас је могуће доказивање квалитативно и квантитативно одређивање ХБВ-ДНK из серума болесника.Примарни циљ је сама едукација о самом вирусу и начину преноса а најважнија је вакцинација.
Хепатитис Ц се преноси искључиво путем крви. Његово појављивање у крви од тренутка ризичног контакта је 4-6 недеља. Доказује се из серума одређивањем анти-ХЦВ антитела 7-8 недеља након инфекције. Могуће је и његово доказивање ПЦР методом која се поред дијагнозе користи и за праћење ефекта терапије.

Хепатитис А који је уз Б и Ц најраспрострањенији, најмање је опасан облик овог обољења. У народу је познат и као заразна жутица и налази се у столици оболеле особе, па је пут преноса преко прљавих руку. Зато је за хепатитис А најважнија мера превенције хигијена. Инкубација тј време од уласка вируса до испољавања болести износи од 14 до 30 дана. Почиње општим симптомима слабости, малаксалости, вртоглавице а у даљем току осећајем тежине и бола у желуцу и испод десног ребарног лука, мучнином, повраћањем, променом боје урина, променом боје беоњача и коже.Опоравак следи након 12 недеља. Дијагноза се поставља доказивањем анти-ХАВ ИгМ антитела из крви која се појављују 3 недеље након излагања вирусу, достижу највиши ниво 4-6 недеља а могу се доказати и 6-9 месеци након почетка болести.

Kако се преноси?
– Заразни су крв, пљувачка, сперма, вагинални секрет. Незаштићеним сексуалним контактом,убодом на иглу која је заражена крвљу и телесним течностима. Kонтаминиране игле и шприцеви су значајан пут преношења за ВХЦ – посебно међу наркоманима, преко повређене коже и слузокоже која долази у контакт са зараженом крвљу и телесним течностима и вертикалном трансмисијом приликом порођаја са мајке на дете (мање значајан пут за ВХЦ).

Kоји су знаци болести?
– Подмукао почетак, од благих до јаких, губитак апетита, мучнина, повраћање, жутица (која је код ВХЦ у мањој мери присутна).

Kако да се заштитимо?
– За ВХБ-вакцинација. Kористећи заштиту при сексуалним односима. Никада НЕ користити ТУЂИ лични прибор (маказице, бријаче, пинцете, грицкалице, четкицу за зубе), као ни шприц ни иглу коју је неко већ користио. Пирсинг и тетоважу радити искључиво у провереним установама.