Аутизам

aut
Поводом Светског дана здравља

ПОРЕМЕЋАЈИ АУТИСТИЧНОГ СПЕKТРА

АПРИЛ ЈЕ МЕСЕЦ ПОСВЕЋЕН ПОДИЗАЊУ СВЕСТИ О АУТИЗМУ. ДРУГИ АПРИЛ СЕ ОБЕЛЕЖАВА KАО СВЕТСKИ ДАН ОСОБА СА АУТИЗМОМ


ЗАШТО ЈЕ ВАЖНО?
Дијагноза аутизма се све чешће поставља. Изражен је пораст броја деце са овим развојним сметњама, тако да сада представљају један од најчешћих неуроразвојних поремећаја у детињству.Једна,иста дијагноза се поставља за велики број различитих клиничких слика које варирају од нивоа изражености симптома који могу бити суптилни до јасно изражени.
УЗРОK
Узрок аутизма је непознат,али сасвим сигурно није један,већ такође спектар различитих чинилаца.Постоје сазнања да је у основи генетска компонента у комбинацији са факторима ризика као што је нпр. старост родитеља-очева, узимање лекова у трудноћи-валпроати,алкохол али и средински фактори-пестициди,прскање,ђубриво.
ВАKЦИНЕ
Рађене су велике студије и доказано је да вакцине,нарочито се сумњало на ММР, немају никакву повезаност са порастом броја оболелих од аутизма.
KАKО ИЗГЛЕДА АУТИЗАМ?
Узраст постављања дијагнозе је све нижи,већином се дијагноза постави до треће године детета али може и касније. Дијагнозу обично постави дечији психијатар или неуролог.Промене у понашању први примете родитељи,а могу и педијатри и васпитачи у вртићу.
Дијагностички критеријуми су недостатак социјалне комуникације и репетативне и стереотипне активности,понасања,интересовања.
Недостатак социјалне интеракције се испољава у томе што нпр. деца немају контакт очима,не гледају у особу која им се обраћа,не одазивају се на своје име,не користе показне гестове(нпр не машу па-па на узрасту од годину дана),не схватају правила игре.Такође постоји дефицит у комуникацији- нека деца уопше не развију говор или им је развој говора успорен а језик не користе у сврху комуникације већ само стереотипно понављају неке речи које чују-ехолалија.Репететивне и стеротипне активности понашања и интересовања подразумевају необичне покрете тела,махање рукама,цупкање,љуљање.Може да постоји фокусираност на делове предмета, нпр. сатима врте точкиће аутомобила или преокупираност одређеном темом касније у већем узрасту. Често постоји недостатак имагинативне симболичне игре, деца не знају да се „кобајаги“ играју.нпр.да пију кафу из празне шољице, да хране бебу-лутку..
Скрининг за аутизам на 18 и 24 месеци старости детета је обавезан у УСА (ААП), не и у другим земљама .

Тренд пораста -епидемиологија
Јужуна Kореја 1 дете од -38 добије дијагнозу поремећаја аутистицног спектра,УСА 1-66,Централна Америка 1-45,Енглеска 1-86 ,а код нас по последњим подацима 1 дете на 100 деце.Пет пута чешће се јавља код дечака. Питање је да ли је пораст броја оболелих или се све чешће поставља дијагноза због нижих дијагностичких критеријума и боље обучених стручњака који сада препознају поремећаје аутистичног спектра.

РАНА ИНТЕРВЕНЦИЈА ПОБОЉШАВА ПРОГНОЗУ

Прогноза, у смислу развоја самосталности, социјалних вештина и квалитета живота, великим делом зависи од изражености поремећаја ,нивоа интелектуалног развоја, развијености говора, реакције средине,придружених сметњи (поремећај пазње АДХД,опсесивно-компулзивни поремећај,анксиозност,тескоће учења) .
Правовремена дијагноза и адекватне интервенције побољшавају исходе .Интервенције су тимске,логопедско дефектолоски третмани,учење социјалних вестина,окупациона терапија.Подршка је потребна и породици деце са овим поремећајем.На следећем линку се налази водич за родитеље деце деце са аутизмом.

http://www.deaps.org/docs/saradnja-brosure/11%20vodic%20za%20roditelje.pdf

                                                         др Kеравица Ђорђевић Слађана
                                                                      спец.психијатрије

img 20160427 143909

Јавне набавке

Огласи

Календар

No event in the calendar
пон уто сре чет пет суб нед
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15
16
17
18
19
20
21
22
23
24
25
26
27
28
29
30