Субота, за дежурне у хитној служби као и сваки други дан. Дан на измаку, помало сви уморни, прегледамо последње пацијенте у амбуланти, обављени сви терени, чекамо смену. Одједном улазе уплашени родитељи доносе безживотно тело свог шестомесечног сина. Време је стало, петочлана дежурна екипа преузима дете, сваки члан зна своје обавезе, брзи преглед детета, провера дисајних путева и започиње оживљавање /кардио-пулмонална реанимација/, кисеоник спреман, дефибрилатори укључени, ауто спреман за транспорт и возач се придружује екипи, нема стајања, стална масажа срца, кисеоник и вештачко дисање, један електро-шок, једна ињекција у срце, други електро-шок, друга ињекција, масажа, кисеоник, дисање, трећа ињекција.....четврта....нестаје плавило, констатујемо рад срца, покрет у ауто, нема прекида реанимације, дете предајемо дежурној екипи у болници у Новом Саду. Наша борба је трајала мање од златног сата, а ми смо мислили да је прошла вечност. Пред нама, за трен , велика екипа, много апарата, борба се наставља, велемајстори раде свој посао, минимални помаци ка бољем постоје, дете је оспособљено за снимање и претраге. Наша екипа сакупља своје ствари, погледи се сударају , пада по која „коска“, срећни смо што смо створили прилику да „наше“ дете сада има веће шансе да се избори за свој живот.

Др Јелена Радовановић, медицински техничари Фулајтар Ида и Тојзан Тибор, возач Бабић Димитрије и др Илија Газепов враћају се на нове задатке.

Ово је само једна прича из нашег свакодневног рада. Сваки дан учимо и стичемо знање и вештине. Можемо и морамо много боље!

Потребна нам је помоћ.

Хоћемо да се зна, за све што радимо, једина заслуга припада запосленима у Дому здравља нашој жељи вољи и хтењу а посебно неопходно потребној ЕДУКАЦИЈИ коју сви запослени континуирано спроводе у циљу стицања нових и савременијих метода и знања што је овај пут итекако дало резултате.Раније се едукације и рад са апаратима није спроводио,тачније није их ни било у употреби.

Изјава проф ДР СЕГЕДИ хирург и власник приватне болнице "ПАРКС" овако нешто за један мали Дом здравља је у границама НЕМОГУЋЕГ,урадити тако нешто је похвала,вештина и храброст..Ни веће установе немају едукован кадар за овакав подухват,честитке и похвале НАСТАВИТЕ ДАЉЕ-професор је био у нашем ДОМУ и учествује у увођењу савремене стерилизације инструмената и просторија као припрема за АКРЕДИТАЦИЈУ установе до које се тешко долази с обзиром да нам тражена средства још нису одобрена.

 Сваки дан стижу похвале за рад ЕКИПЕ ХМП посебно вође ТИМА ДР ГАЗЕПОВА,од стране свих стручних лица ИНСТИТУТА ЗА МАЈКУ И ДЕТЕ Н.САД за спас једног младог живота, јел да није било СТРУЧНЕ И ПРАВОВРЕМЕНЕ помоћи све би се завршило трагично,овако шансе постоје.

 Након свега директор је донео ОДЛУКУ да целу екипу ХМП новчано награди и ПОХВАЛИ за овај итекако важан и ретко виђен а успешно одрађен и спроведен догађај.Свака част наставите тако као ТИМ следећи упутства која смо креирали иако смо сами и радимо у веома тешким временима и условима у којима се налази цело друштво, а посебно Здравство БИЛЕ СУ РЕЧИ директора.

s.