Гојазност, болест модерног човека

Процена телесне тежине и мерење гојазности

Постоји више начина за израчунавање оптималне телесне тежине и процену гојазности. Препорука Светске здравствене организације је да се процена степена ухрањености израчунава применом индекса телесне тежине (енгл. body mass index). То је математичка формула која корелира са телесним мастима код одраслих особа и представља однос телесне масе изражене у килограмима и квадрата телесне висине изражене у метрима: mathrm {BMI} =frac {m}{h^2}

Од када се у медицинску номенклатуру гојазност именује као болест, почиње темељно изучавање обеситологије (наука о гојазности), и овој проблематици се придаје изузетан значај. Истраживања и едукација су стални, а њих предводе најеминентнији светски стручњаци из ове области. Свакако, примус интер парес, је проф. др Војтек Хајнер, председник Европске асоцијације за гојазност и директор Института за ендокринологију у Прагу.

Због своје комплексности и значаја многи стручњаци који се хаве обеситологијом, сматрају да овај проблем превазилази медицинске аспекте и да поприма глобалне, социјалне карактеристике.
 

Гојазност је, наравно, један од главних медицинских проблема, али то постаје све више велики социјални проблем. Раније се гојазност, уз пушење, сматрала најризичнијим фактором за настанак многих болести, као сто су кардиоваскуларне, дијабетес и друга метаболичка обољења. Данас, гојазност третирамо као један посебан медицински ентитет, који мора бити лечен и заустављен, у противном може имати несагледиве последице по здравље људи. Ако погледамо преваленцу гојазности у Европи, већина земаља има стопу од преко 15 одсто и ако се овакав тренд настави, у скорије време можемо да очекујемо двоструко увећање процента гојазних, и то је заиста један велики проблем који мора бити решен. Оно што је посебно забрињавајуће је чињеница да у високо развијеним земИјама све је већи број гојазних из нижег економског сталежа, и то се посебно одражава на њихов однос са послодавцем, јер као такви добијају мање прилика да раде, тиме су и зараде мале, а све то утиче на њихово расположење, које обично повлачи неправилан начин исхране и тако настаје један затворени круг који морамо решити.
 

Намеће се питање, да ли је гојазност болест коју добијамо само прекомерним уносом хране или постоје још неки фактори који могу допринети развитку ове болести?
Разлози за настанак гојазности су генетски и фактори спољне средине. Генетика је врло важна и она је одговорна  за постојање предиспозиције за настанак гојазности. Друга половина, која делује као окидач су спољни фактори. Наши гени се нису променили у последњих неколико година , а преваленца гојазности у многим европским земљама у последње две декаде је два пута већа у односу на тадашњи период. Дакле, јасно је да раст преваленце није последица измене гена, већ промена у начину живота, односно услед дејства фактора спољне средине. Крећемо се много мање, а дефинитивно конзумирамо и сувише енергетски богату храну. Значи, унос хране богате мастима, високо калоричне намирнице и све мање и мање покретљивости, главни су разлози за настанак епидемије гојазности широм света, а посебно у индустријски развијеним земљама. Зато је ми морамо зауставити и спречити. Неопходно је предузети неке кораке како би се зауставила гојазност, јер то је проблем целог друштва, а не само медицинских радника.
 

Повећати унос житарица, воћа и поврћа, смањити високо калоричну храну, или повећати физичку активност или комбинација две навике су модуси за превенцију гојазности.
 

У покушају да се спречи гојазност потребно је да се дотакну обе стране баланса, енергетски унос и енергетска потрошња. Првенствено енергетски унос. Повећан унос воћа и поврћа, али је пре свега потребно направити листу ниско калоричних производа и трудити се да уз адекватан лекарски надзор правиино користите намирнице. Правилна исхрана је кључ здравог живота. Наравно, ми сматрамо и више вежбања. Услед савременог темпа живота физичка активност нам је ограничена, и ми немамо довољно времена да вежбамо, али морамо да нађемо времена да више ходамо, да не користимо лифтове када није неопходно, да не идемо аутом на посао ако нам је близу, једноставно, морамо користити више вежби у свакодневним активностима. Да закључимо равнотежа измеду енергетског уноса и енергетске потрошње је једини начин како спречити настанак гојазности.
 

Обеситологија постаје једа од доминантних тема и у концепцији примарне здравствени заштите. Који су будуци едукативни планови и да ли можемо да очекујемо нове третмане нова достигнућа?
 

Нови циљеви у третману гојазности су постављени  на новијем Европском конгресу о гојазности, који је одржан у Прагу. Много је нових перспектива у лечењу које укључују различите хормонске препарате. Они утичу на централни нервни систем, регулишући апетит и енергетску потрошњу, затим хормони масног ткива које представља највећи ендокрини орган у нашем телу, а ту су и нека нова достигнућа на молекуларно-генетском нивоу.  Многи досадашњи радови поставили смернице за будући третман гојазности и  у будућности нећемо имати само два до три лека, као досад, већ много нових препарата који ће деловати на различите степене гојазности, различите кораке у неуроендокриној регулацији и енергетски унос. Ми нећемо комбиновати само навике, побољшања у хигијенско-дијететском режиму и физичкој активности, већ и уплив пропратних лекова и комбинације медикамената у третману гојазности.  Дотаћи хормоне, хормонске нивое, молекуларно-генетске циљеве, то су нове перспективе и планови у лечењу гојазности. Европски конгрес о гојазности који је одржан у Прагу, један је од највећих достигнућа у научном сагледавању обеситологије. Око 2 500 угледних европских стручњака из ове области разговарало је о решавању проблема гојазности, о патогенетском и епеидемиолошком аспекту сагледавања, као и о превенцији и савременом третману. Овај конгрес је успео да уједини истраживаче и клиничаре у заједничком покушају и намери да се пронађу нови путеви у савлађивању гојазности широм света.