Трихинелоза – Ризик од заражавања

Сваке године се на територији Републике Србије региструју како појединачни случајеви трихинелозе, тако и епидемијско јављање ове болести. Просечно се на годишњем нивоу пријави између 100 и 200 случајева трихинелозе у хуманој популацији. Највећи број оболелих региструје се током децембра, јануара, фебруара и марта месеца.

Ризик заражавања трихинелом имају сви, уколико конзумирају сирово или недовољно термички обрађено месо.
 

Шта је трихинелоза?

Трихинелоза настаје конзумирањем сировог или недовољно термички обрађеног меса животиња које садрже живе ларве паразита трихинеле, углавном свињетине и прерађевина од свињског меса.

Симптоми и знаци инфекције трихинелом

Први симптоми болести су пролив, повишена телесна температура, слабост, а затим се јавља оток очних капака и снажни болови у мишићима. Могућа је појава кардиолошких и неуролошких компликација, док код најтежих облика инфекције може доћи до смртног исхода због оштећења срчаног мишића. Код блажих облика инфекције, већина симптома повлачи се након пар месеци. Умор, слабост и пролив некада могу да трају више месеци.

Колико брзо након инфекције долази до појаве симптома?

Инкубација може да варира од 5 до 45 дана, што зависи од броја паразита у месу, укупне количине конзумираног меса и општег здравственог стања заражене особе. Гастроинтестинални симптоми јављају се већ после неколико дана од инфекције, док се остали симптоми јављају 2 до 8 недеља након ингестије зараженог меса. Благи облици трихинелозе могу да буду непрепознати и дијагностиковани као грип или прехлада.
 

Како долази до заражавања људи и животиња?

Када човек или животиња поједу месо које садржи живе ларве трихинеле, желудачна киселина раствара опну цисте, чиме се ослобађа трихинела. У танком цреву трихинела сазрева у одраслу јединку. Женке продукују ларве које улазе у лимфне и венске капиларе и на тај начин доспевају у скелетне мишиће, где ларве инкапсулирају. До заражавања долази када се конзумира месо које садржи ове инкапсулиране ларве.

Ризик од заражавања

 
Ризик заражавања трихинелом имају сви, уколико конзумирају сирово или недовољно термички обрађено месо, посебно свињско и коњско месо или месо дивљачи.
Да ли се трихинелоза може пренети са једне оболеле особе на другу?
Не. До заражавања долази искључиво ингестијом зараженог меса.

Шта треба радити у случају сумње на трихинелозу?

Обавезно се обратити ординирајућем лекару, који ће урадити потребне анализе и приступити адекватном лечењу.

Како се поставља дијагноза трихинелозе?

За постављање дијагнозе користе се серолошки тестови и налаз еозинофилије (повећан број одређене врсте белих крвних зрнаца у крви). Позитиван налаз биопсије скелетне мускулатуре (присуство циста паразита) после више од 10 дана по почетка болести обезбеђује потврду инфекције.

Како се лечи трихинелоза?

У терапији овог обољења користи се мебендазол. Лечење треба започети што је раније могуће.
Да ли је трихинелоза уобичајена у Републици Србији?
Просечно се на годишњем нивоу пријави између 100 и 200 случајева трихинелозе у хуманој популацији. Највећи број оболелих региструје се током децембра, јануара, фебруара и марта месеца. До заражавања људи најчешће долази након конзумирања свињског меса које није довољно термички обрађено или је сирово, а садржи ларве трихинеле. Лекари и ветеринари саветују све који кољу свиње ван кланица у периоду свињокоља да се јаве локалним ветеринарима, како би се извршила контрола меса.

Које су мере превенције трихинелозе?

Добро термички обрадити месо на температури изнад 71° Ц и довољно дуго, тако да се боја меса промени из ружичасте у сиву.
За инактивирање циста корисно је смрзавање и чување меса на температурама смрзавања. Комади меса треба да су дебљине до 15 цм и чувају се на температури од -15°Ц у трајању од 30 дана или на температури од -25°Ц  у трајању од 10 дана, чиме се ефикасно уништавају све врсте циста трихинеле.
Поступци усољавања, димљења, сушења или стављања меса у микроталасну пећницу не уништавају ларве трихинеле.
Замрзавање меса дивљачи није ефикасно за уништавање циста трихинеле, за разлику од меса домаћих животиња, јер су врсте трихинеле које доводе до инфекције дивљих животиња отпорне на ниске температуре.
Темељно прати и чистити машине за млевење меса након сваке употребе.

ПРЕУЗЕТО СА САЈТА ИЗЈЗС